Rimljanima 9:9-21

Jer Bog je obećao: “Nagodinu ću opet doći i Sara će imati sina.” Taj je sin bio naš predak Izak. Njegova žena Rebeka nosila je blizance. Ali prije nego što su rođeni, prije nego što su učinili išta dobro ili zlo, primila je poruku od Boga. Ta je poruka dokaz da Bog bira prema vlastitom naumu, a ne prema našim dobrim ili lošim djelima. Rekao joj je: “Potomci tvojega starijeg sina služit će potomcima mlađega.” Ili, riječima Svetoga pisma: “Jakova sam zavolio, a Ezav mi omrznu.” Zar je Bog bio nepravedan? Nipošto. Jer Mojsiju je rekao: “Smilovat ću se komu se želim smilovati i sažalit ću se nad kime se želim sažaliti.” Zato ne ovisi o nama hoćemo li primiti Božje obećanje. Ne možemo ga dobiti svojom voljom ili teškim trudom. Bog će se smilovati kome bude htio. U Svetome pismu piše da je Bog kazao faraonu: “Postavio sam te za vladara zato da na tebi pokažem svoju moć i da se moje ime razglasi po svoj zemlji.” Bog se dakle nekima smiluje samo zato što tako želi, a čini i da nekima srce otvrdne. Mogli biste pitati: “Zašto onda Bog okrivljuje ljude da nisu poslušni? Ne postupaju li oni samo kako im je on odredio?” No nemojte tako govoriti. Tko ste vi, obični ljudi, da prigovarate Bogu? Zar da stvorenje pita stvoritelja: “Zašto si me učinio ovakvim?”? Kada lončar od istoga grumena gline načini vrčeve, nema li pravo jedan od njih namijeniti plemenitoj, a drugi neplemenitoj uporabi?