YouVersion logo
Ikona pretraživanja

Luka 22:29-46

Luka 22:29-46 KOK

Zato vam u baštinu dajem kraljevsku čast što ju je meni predao moj Otac da jedete i pijete za mojim stolom u mojemu kraljevstvu te da sjedite na prijestoljima i sudite dvanaest Izraelovih plemena.” “Šimune, Šimune, Sotona je zatražio da vas može rešetati kao pšenicu. Ali molio sam se za tebe da ti vjera ne malakše. Zato, kad se ponovno obratiš k meni, učvrsti svoju braću!” “Gospodine,” reče mu Petar, “spreman sam s tobom poći i u tamnicu i u smrt!” “Kažem ti, Petre,” reče Isus, “prije nego što pijetao zakukuriče, triput ćeš zanijekati da me uopće poznaješ. Kad sam vas poslao na put bez novca, bez torbe i sandala, je li vam što nedostajalo?” upita ih Isus. “Nije”, odgovore. “Ali sada,” reče, “tko ima novca, neka ga ponese! Torbu također. Tko nema mač, neka proda odjeću i kupi ga za sebe jer se, kažem vam, mora ispuniti ono što o meni piše u Svetome pismu: ‘Ubrojen je među zločince.’ Sve što su proroci o meni napisali obistinit će se.” “Gospodine,” rekoše, “imamo tu dva mača!” “Dovoljno je”, odgovori Isus. Zatim ode odande te se, po običaju, zaputi na Maslinsku goru. Učenici pođu s njim. Kad su stigli, reče im: “Molite se da vas ne svlada kušnja!” Udalji se zatim od njih koliko se može baciti kamen, padne na koljena i pomoli se: “Oče, otkloni ovu čašu od mene ako želiš. Ipak, neka bude po tvojoj, a ne po mojoj volji.” Tada mu se s neba ukaže anđeo da ga ohrabri. Sve je žarče molio, u smrtnoj muci, a znoj mu postane poput kaplja krvi što su padale na zemlju. Napokon ustane, priđe učenicima i nađe ih kako spavaju iscrpljeni od žalosti. “Zašto spavate?” upita. “Ustanite i molite se da vas ne svlada kušnja!”