Luka 1:26-45

Nakon šest mjeseci Bog pošalje anđela Gabrijela u galilejski grad Nazaret k djevici Mariji, zaručenoj za čovjeka imenom Josip, iz Davidove loze. Gabrijel joj se ukazao i rekao: “Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!” Nato se Marija uznemiri te se počne domišljati što bi taj pozdrav mogao značiti. “Ne boj se, Marijo!” reče joj anđeo. “Bog ti je odlučio dati milost. Zanijet ćeš i roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Isus. On će biti vrlo velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Gospodin Bog dat će mu prijestolje njegova pretka Davida. Vladat će domom Jakovljevim zauvijek; njegovu kraljevstvu neće biti kraja.” Marija upita anđela: “Ali kako? Ja još nisam upoznala muškarca.” Anđeo joj odgovori: “Sveti Duh će sići na tebe i sila Svevišnjega će te zakriliti. Zato će dijete koje rodiš biti sveto i zvat će se Božji Sin. Eto, tvoja je sestrična Elizabeta u starosti začela sina. Zvali su ju nerotkinjom, a trudna je već šest mjeseci. Jer Bogu nije ništa nemoguće!” Marija mu reče: “Evo, Božja sam sluškinja. Neka mi bude kao što si rekao!” Anđeo tada ode. Nekoliko dana poslije Marija požuri u gorski predjel Judeje, k Zahariji. Uđe u kuću i pozdravi Elizabetu. Na Marijin pozdrav Elizabeti poskoči dijete u utrobi, a ona se napuni Svetim Duhom te glasno poviče: “Najblagoslovljenija si od svih žena i blagoslovljen je plod tvoje utrobe! Kakve li časti da me posjeti majka mojega Gospodina! Jer onog časa kad je tvoj pozdrav dopro do mojih ušiju, na tvoj je glas čedo u meni poskočilo od radosti! Blago tebi jer si povjerovala da će se ispuniti što ti je rekao Gospodin!”