Luka 6:1-16

Jednom je na šabat, dan odmora, Isus prolazio kroz žitna polja, a njegovi su učenici trgali klasje, trljali ga rukama i jeli. A neki su farizeji rekli: »Zašto radite ono što Zakon ne dopušta na šabat?« Isus im je odgovorio: »Zar niste čitali što je David napravio kad su on i njegovi pratioci ogladnjeli? Niste li čitali da je ušao u Božji dom, uzeo prinesene kruhove — koje po Zakonu ne smije jesti nitko osim svećenika — i jeo ih, a dao ih je i svojim pratiocima?« Rekao im je i ovo: »Sin je Čovječji gospodar i šabata.« Drugog je šabata Isus otišao u sinagogu i poučavao ljude. Ondje je bio čovjek s usahlom desnom rukom. Učitelji Zakona i farizeji držali su Isusa na oku da vide hoće li na šabat koga izliječiti. Tražili su povoda da ga optuže. On je znao kako razmišljaju i rekao je čovjeku s usahlom rukom: »Ustani i stani pred ljude!« Čovjek je ustao i stao pred njih. Isus im je rekao: »Pitam vas, što Zakon dopušta da se čini na šabat: dobro ili zlo? Da se život spasi ili uništi?« Pogledao je sve oko sebe i zatim rekao čovjeku: »Ispruži ruku!« On je tako i učinio, a ruka mu je ozdravila. Oni su se razbjesnjeli i počeli smišljati među sobom što da učine Isusu. Tih je dana Isus otišao u planinu da se moli te je proveo čitavu noć moleći se Bogu. Kad je svanulo, pozvao je k sebi svoje učenike i od njih izabrao dvanaestoricu koje je prozvao apostolima: Šimuna — kojeg je nazvao Petar, Andriju — njegovog brata, Jakova i Ivana, Filipa, Bartolomeja, Mateja, Tomu, Jakova — Alfejevog sina, Šimuna — zvanog Zelot, Judu — Jakovljevog sina — i Judu Iskariotskog, koji je postao izdajnik.