Luka 1:39-55

Odmah nakon toga Marija se spremila i žurno krenula u mjesto u brdovitom kraju Judeje. Ušla je u Zaharijinu kuću i pozdravila Elizabetu. Kad je Elizabeta začula Marijin pozdrav, dijete je u njoj poskočilo, a Elizabeta se ispunila Svetim Duhom. Na sav je glas uskliknula: »Ti si najblagoslovljenija od svih žena! I dijete koje ćeš roditi je blagoslovljeno! Čime sam zaslužila tu čast da majka mojega Gospodina dolazi k meni? Jer, čim sam začula tvoj pozdrav, dijete u mojoj utrobi poskočilo je od radosti. Blagoslovljena si jer si vjerovala da će se obistiniti ono što je rekao Bog.« Na to je Marija rekla: »Moja duša slavi Gospodina i moj duh se raduje u Bogu, mome Spasitelju, jer je pokazao brigu za svoju poniznu sluškinju. Da, od sada će me svi naraštaji zvati blagoslovljenom jer je Svemoćni učinio za mene velike stvari. Sveto je ime njegovo. Iz pokoljenja u pokoljenje iskazuje milost onima koji ga se boje. Svojom je rukom učinio silna djela: raspršio je one koji su u svom srcu oholi i umišljeni. Vladare je svrgnuo s njihovih prijestolja, a ponizne je uzvisio. Gladne je obasuo svakovrsnim dobrima, a bogataše poslao od sebe praznih ruku. Pomogao je svom slugi, Izraelu, sjetio se svoga milosrđa, kao što je zauvijek obećao našim precima, Abrahamu i njegovim potomcima.«