Jona 1:1-17

BOG je rekao Joni, Amitajevom sinu: »Kreni odmah u veliki grad Ninivu. Upozori ih da znam sve o njihovim zlim djelima.« No Jona je htio pobjeći od BOGA pa se uputio u Taršiš. Prvo je otišao do Jope i u luci našao lađu koja će onamo otploviti. Platio je put, ukrcao se i isplovio prema Taršišu. Želio je pobjeći od BOGA. Tada je BOG poslao olujni vjetar na more. Podigao se takav silan vihor da se brod našao u opasnosti da potone. Svi su se mornari uplašili i zavapili svojim bogovima, a teret bacili u more kako bi olakšali lađu. Jona je, međutim, sišao u potpalublje i čvrsto zaspao. Kapetan mu tada pristupi i reče: »Kako možeš spavati? Ustani i pomoli se svom bogu! Možda će nas bogovi čuti pa nećemo nastradati.« Tada su mornari predložili: »Bacimo ždrijeb i otkrijmo zbog koga nas je snašla ova nevolja.« Bacili su ždrijeb koji je ukazao na Jonu. Pitali su ga: »Reci nam zbog koga nas je snašla ova nevolja? Čime se baviš? Odakle si? Iz koje si zemlje i naroda?« On im odgovori: »Hebrej sam i štujem BOGA. On je Bog neba i stvoritelj mora i kopna.« Kad su doznali da bježi od BOGA, jako su se uplašili i upitali ga: »Zašto si to učinio?« Kako je more bilo sve nemirnije, upitali su ga: »Što ćemo s tobom da se more smiri?« »Bacite me u more«, odgovori, »i ono će se smiriti jer vas je zbog mene snašla ova oluja.« Pokušali su odveslati do kopna, ali nisu uspjeli jer je oluja postajala sve jača. Tada su zavapili: »O, BOŽE, molimo te, ne daj da stradamo zbog ovog čovjeka! Ne krivi nas za njegovu smrt! Jer, ti si BOG i činiš što želiš.« Podigli su Jonu, bacili ga u more i ono se umirilo. Zbog toga su se jako uplašili BOGA. Prinijeli su mu žrtvu i zavjetovali mu se. Tada BOG zapovjedi ogromnoj ribi da proguta Jonu. Tako je on tri dana i tri noći proveo u njenoj utrobi.