Postanak 37:12-36

Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema, Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.« »Dobro. Idem«, odgovori Josip. »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline. Kad je Josip stigao u Šekem, neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?« »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?« »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.« Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana, a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju. »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome. »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!« Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život! Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu. Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha. Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom koje su nosili u Egipat. Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt? Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila. Kad su trgovci Išmaelci prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat. Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?« Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.« On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!« Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina. Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem.« Tako je otac žalovao za njim. U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.