Postanak 26:1-35

U zemlji je zavladala glad kao u Abrahamovo vrijeme pa je Izak otišao u grad Gerar k Abimeleku, kralju Filistejaca. BOG se pokazao Izaku i rekao: »Ne idi dolje u Egipat, nego se nastani u zemlji koju ću ti pokazati. Boravi neko vrijeme kao stranac ondje, a ja ću biti s tobom i blagoslovit ću te. Tebi i tvojim potomcima dat ću sve ove zemlje. Ostvarit ću zakletvu koju sam izrekao tvome ocu Abrahamu. Učinit ću tvoje potomke brojnima kao zvijezde na nebu i dat ću im sve ove zemlje. Svi narodi na zemlji bit će blagoslovljeni kroz tvoje potomstvo zato što me Abraham slušao i držao se mojih naloga, zapovijedi, uredbi i zakona.« Tako se Izak nastanio u Geraru. Kad su ga mještani pitali o njegovoj ženi, rekao im je: »Ona mi je sestra« jer se bojao reći da mu je žena. Mislio je: »Mještani bi me mogli ubiti da uzmu Rebeku zato što je toliko lijepa.« Izak je već dugo bio u Geraru, kad je filistejski kralj Abimelek pogledao kroz prozor i vidio kako grli i ljubi Rebeku. Abimelek je pozvao Izaka i rekao: »Dakle, ona ti je žena! Zašto si rekao da ti je sestra?« »Zato što sam mislio da bih zbog nje mogao poginuti«, odgovori Izak. Nato je Abimelek rekao: »Što si nam učinio? Netko je mogao spavati s tvojom ženom, a zbog tebe bi krivnja pala na nas!« Zatim je Abimelek izdao odredbu cijelom narodu: »Tko god naudi ovom čovjeku ili njegovoj ženi, bit će pogubljen.« Izak je posijao usjeve u toj zemlji, a iste je godine požeo stostruk urod. BOG ga je blagoslovio i on se obogatio. Nastavio se bogatiti dok nije postao vrlo bogat. Stekao je toliko sitne i krupne stoke i toliko slugu da su mu zavidjeli Filistejci. Stoga su zatrpali zemljom sve bunare koje su bili iskopali sluge Izakovog oca Abrahama. Tada je Abimelek rekao Izaku: »Odlazi od nas jer si postao moćniji nego mi!« Tako je Izak otišao odande pa se utaborio u Gerarskoj dolini i ondje se nastanio. Ponovo je iskopao bunare, koji su bili iskopani u vrijeme njegovog oca Abrahama, a koje su Filistejci nakon Abrahamove smrti zatrpali. I nazvao ih je imenima koja im je bio dao njegov otac. Kad su Izakovi sluge kopali u dolini i otkrili bunar s izvorskom vodom, gerarski su se pastiri posvađali s Izakovim pastirima. Govorili su: »To je naša voda!« Izak je taj bunar nazvao Esek jer su se prepirali s njim. Zatim su Izakovi sluge iskopali drugi bunar, ali i oko njega je izbila svađa. Zato ga je Izak nazvao Sitna. Izak se preselio odande pa iskopao još jedan bunar, a oko njega nije bilo svađe. Izak ga je nazvao Rehobot. Rekao je: »BOG nam je sad napravio prostora da napredujemo u ovoj zemlji.« Odande je Izak otišao u Beer Šebu. Te mu se noći pokazao BOG i rekao: »Ja sam Bog tvog oca Abrahama. Ne boj se, jer ja sam s tobom. Blagoslovit ću te i dati ti mnogo potomaka zbog svog sluge Abrahama.« Izak je ondje napravio žrtvenik i štovao BOGA. Razapeo je svoj šator, a njegovi su sluge iskopali bunar. U to je vrijeme k njemu došao kralj Abimelek iz Gerara, sa savjetnikom Ahuzatom i sa zapovjednikom vojske Fikolom. Izak ih je upitao: »Zašto ste došli k meni nakon što ste me u mržnji otjerali?« »Sad nam je jasno da je BOG s tobom«, odgovore oni, »pa smo htjeli da se zakunemo jedni drugima. Daj da sklopimo savez s tobom da nam nećeš nauditi, kao što mi tebi nismo naudili. Uvijek smo ti činili dobro i pustili smo te da odeš u miru, a sad si BOŽJI blagoslovljenik.« Tada im je Izak spremio gozbu na kojoj su zajedno jeli i pili. Ujutro su rano ustali i zakleli se jedan drugome. Izak ih je zatim ispratio te su ga napustili u miru. Toga su dana došli Izakovi sluge i javili mu o bunaru koji su iskopali. »Našli smo vodu«, rekli su mu, a on je bunar nazvao Šiba. Zato se i danas taj grad zove Beer Šeba. Kad je Ezav imao 40 godina, oženio se Juditom, kćeri Hetita Beerija, i Basematom, kćeri Hetita Elona. One su Izaku i Rebeki zagorčavale život.