Postanak 22:1-14

Nakon nekog je vremena Bog iskušao Abrahama. Pozvao ga je: »Abrahame!« A on odgovori: »Evo me, slušam.« Bog je rekao: »Uzmi svog sina, jedinca Izaka, sina kojeg voliš. Idi u zemlju Moriju, na planinu koju ću ti pokazati, i ondje ga prinesi kao žrtvu paljenicu.« Abraham je ustao rano ujutro, nasjekao drva za žrtvu paljenicu i osedlao magarca. Poveo je sa sobom dvojicu sluga i sina Izaka te krenuo prema mjestu o kojem mu je Bog bio govorio. Trećeg je dana putovanja Abraham podigao pogled i u daljini ugledao to mjesto. Tada je rekao slugama: »Ostanite ovdje pored magarca, a ja i dječak idemo onamo štovati Boga pa ćemo se vratiti.« Abraham je uzeo drva za žrtvu paljenicu i natovario ih na Izaka, a on sam ponio je vatru i nož. Tako su njih dvojica otišla zajedno dalje. Izak je rekao Abrahamu: »Oče?« »Slušam, sine«, odgovorio je Abraham. »Vatra i drva su ovdje«, rekao je Izak, »ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?« Abraham odgovori: »Bog će se sam pobrinuti za janje za žrtvu paljenicu, sine moj.« I njih su dvojica zajedno hodala dalje. Kad su stigli do mjesta o kojem mu je Bog govorio, Abraham je napravio žrtvenik i na njega naslagao drva. Zatim je svezao svog sina Izaka i položio ga na žrtvenik, povrh drva. Tada je uzeo nož i podigao ruku da ga ubije. No BOŽJI ga je anđeo pozvao s neba: »Abrahame! Abrahame!« Abraham je rekao: »Evo me, slušam.« »Ne diži ruku na dječaka!« rekao je, »Nemoj mu ništa učiniti! Sad znam da poštuješ Boga jer mi nisi uskratio svoga sina jedinca.« Tada je Abraham podigao pogled i vidio ovna koji se rogovima zapleo u grmlje. Ode, uzme ga i prinese kao žrtvu paljenicu umjesto svoga sina. Abraham je ono mjesto nazvao »BOG će se pobrinuti«. Zato se još i danas kaže: »Na BOŽJOJ planini, on će se pobrinuti.«