Nakon što je završilo tugovanje za Šaulom i Jonatanom, David je upitao BOGA: »Trebam li ići u neki Judin grad?«
BOG je rekao: »Idi!«
David upita: »Kamo?«
»U Hebron«, odgovorio je BOG.
Tako je David otišao u Hebron, a s njim i njegove dvije žene, Ahinoama iz Jezreela i Abigajla iz Karmela, Nabalova udovica. Pratili su ga njegovi ljudi sa svojim obiteljima. Svi su se nastanili u Hebronu i okolici. Judejci su u Hebronu postavili Davida za kralja nad Judinim plemenom.
Kad je David od njih čuo kako su stanovnici Jabeša u Gileadu pokopali Šaula, poslao je onamo glasnike s porukom: »Neka vas BOG blagoslovi jer ste kralju Šaulu iskazali vjernost i ljubav te ga dostojno pokopali. Neka vam BOG iskaže svu svoju vjernu ljubav, a i ja ću vam dobrim uzvratiti. Sad budite snažni i hrabri! Vaš je gospodar Šaul mrtav. Judino je pleme mene odabralo za kralja.«
U međuvremenu, Abner, Nerov sin, zapovjednik Šaulove vojske, sklonio je Šaulovog sina Išbošeta u Mahanaim. Postavio ga je za kralja Gileada, Ašera, Jezreela, Efrajima, Benjamina i cijelog Izraela. Išbošet je imao četrdeset godina kad je zavladao Izraelom. Vladao je dvije godine, dok je Judino pleme podržalo Davida za svog kralja. David je vladao Judom u Hebronu sedam i pol godina.
Abner, Nerov sin, poveo je Išbošetove ljude iz Mahanaima u grad Gibeon. Ususret njima krenuo je Joab, Serujin sin, s Davidovim ljudima. Susreli su se kod velikoga gradskog spremnika za vodu u Gibeonu i utaborili na suprotnim stranama.
Abner je predložio Joabu: »Neka se momci koje odaberemo bore pred nama prsa o prsa.«
»Neka se bore«, odgovorio je Joab.
Odredili su jednak broj boraca — dvanaestoricu iz Benjaminovog plemena, koji će se boriti za Šaulovog sina Išbošeta, i dvanaestoricu za Davida. Svaki je borac dohvatio svog protivnika za glavu i zarinuo mu mač. Svi su popadali zajedno. Zato se to mjesto u Gibeonu zove Polje mačeva.
Tada je započela žestoka bitka u kojoj su Davidovi ljudi porazili Abnera i Izraelce.
Na Davidovoj su se strani borila sva trojica Serujinih sinova: Joab, Abišaj i Asahel. Asahel je bio brz kao srna u polju. Krenuo je u potjeru za Abnerom, trčeći ravno za njim.
Abner se osvrnuo: »Jesi li to ti, Asahele?«
»Jesam«, odgovorio mu je njegov progonitelj.
Tada mu je Abner rekao: »Odustani! Uhvati nekoga mladog vojnika i uzmi njegove stvari.«
Ali Asahel nije prestajao progoniti Abnera.
Abner je ponovio upozorenje: »Prestani me progoniti! Što ako te ubijem? Kako ću poslije tvom bratu Joabu pogledati u oči?«
No Asahel nije odustajao. Abner mu je zarinuo stražnji kraj svog koplja u trbuh. Koplje ga je probilo i izašlo mu kroz leđa.
Asahel je pao i ostao na mjestu mrtav. Tko god je naišao, zastao bi na mjestu gdje je poginuo Asahel.
Joab i Abišaj nastavili su potjeru za Abnerom. U suton, stigli su do brda Ame, koje je blizu Gije, na putu prema gibeonskoj pustinji. Tu su se Benjaminovci okupili oko Abnera i zauzeli položaj na vrhu jednog brda.
Abner je doviknuo Joabu: »Moramo li stalno padati od mača? Ne vidiš li da će sve nesretno završiti? Kad ćeš zaustaviti ovu suludu potjeru za vlastitom braćom?«
»Zaklinjem se pred Bogom«, odgovorio je Joab, »da nisi ovo rekao, moji bi ljudi nastavili potjeru do jutra.«
Zatim je Joab zatrubio u rog i cijela se njegova vojska zaustavila. Prestali su progoniti Izraelce.
Abner i njegovi ljudi povlačili su se kroz Jordansku dolinu cijelu noć. Prešli su rijeku Jordan i nakon pola dana hoda stigli u Mahanaim.
Joab je zaustavio potjeru i okupio svoju vojsku. Osim Asahela, nedostajalo je još devetnaest ljudi. A s druge strane, Davidovi su sluge ubili tristo šezdeset Abnerovih Benjaminovaca. Asahela su pokopali u grobnicu njegovog oca u Betlehemu. Potom su Joab i njegovi vojnici hodali cijelu noć te su u zoru stigli u Hebron.