Matej 13:1-17

Istoga dana Isus je izašao iz kuće i sjeo uz more. I veliko se mnoštvo skupilo oko njega, tako da je ušao u lađu i sjeo, a sve je ono mnoštvo stajalo na obali. Tada im je mnogo toga govorio u usporedbama, govoreći: “Gle, izašao je sijač sijati. I dok je sijao, poneko je sjeme palo pokraj puta, i došle su ptice te ga pozobale. Neko je palo na kamenita mjesta, gdje nije imalo mnogo zemlje, te je odmah niknulo, jer nije imalo duboke zemlje. A kad se sunce podiglo, izgorjelo je; i jer nije imalo korijena, osušilo se. A neko je palo među trnje i trnje je naraslo te ga ugušilo. A drugo je palo na dobru zemlju i rodilo plod: neko stostruk, neko šezdesetostruk, neko tridesetostruk. Tko ima uši da čuje, neka čuje!” Tada su mu prišli učenici i rekli mu: “Zašto im govoriš u usporedbama?” A on im je odgovorivši rekao: “Zato što je vama dano upoznati tajne kraljevstva nebeskog, ali njima nije dano. Jer tko ima, njemu će se dati te će imati preobilje, a tko nema, oduzet će mu se i ono što ima. Zbog toga im govorim u usporedbama jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju niti razumiju. I na njima se ispunilo proročanstvo Izaije, koji govori: ʻSlušanjem ćete čuti, a nećete razumjeti; i gledajući gledat ćete, a nećete uvidjeti! Jer se usalilo srce ovoga naroda pa ušima svojim slabo čuju i oči su svoje zatvorili: da svojim očima ne vide, i svojim ušima ne čuju, i svojim srcem ne razumiju, i ne obrate se, i ja ih ne ozdravim.ʼ Ali su blažene oči vaše jer vide i uši vaše jer čuju. Jer uistinu vam kažem da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, i nisu vidjeli, i čuti što vi čujete, i nisu čuli.”