Luka 15:20-32

Tada je ustao i pošao svome ocu. Ali dok je još bio daleko, njegov ga je otac ugledao i sažalio se te potrčao, pao mu oko vrata i izljubio ga. A sin mu je rekao: ʻOče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom!ʼ Nato je otac rekao svojim slugama: ʻIznesite onaj najbolji plašt i odjenite ga, i stavite mu prsten na ruku, i obuću na noge! I dovedite tele ugojeno i zakoljite ga, pa jedimo i veselimo se, jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživio, bio je izgubljen i nađen je.ʼ I počeli su se veseliti. A njegov je stariji sin bio u polju i kad je stigao blizu kuće, čuo je glazbu i ples, i pozvao je k sebi jednoga od slugu te upitao što to znači. A on mu je odgovorio: ʻDošao ti je brat pa je tvoj otac zaklao tele ugojeno što ga je živog i zdravog dočekao.ʼ A on se razljutio i nije htio ući. Stoga je njegov otac izašao i počeo ga zaklinjati. A on je odgovorio ocu rekavši: ʻEvo, služim ti tolike godine i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a nisi mi nikada dao ni jarića da bi se mogao proveseliti sa svojim prijateljima. A kad ti se vratio taj sin, koji je s bludnicama proždro tvoje imanje, zaklao si mu tele ugojeno!ʼ A on mu je odgovorio: ʻSine, ti si uvijek sa mnom i sve što ja imam, tvoje je. Ipak se trebalo veseliti i radovati jer je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživio je, bio je izgubljen i nađen je.ʼ ”