Luka 15:1-32

Tada su mu prilazili svi poreznici i grešnici kako bi ga čuli. A farizeji i pismoznanci mrmljali su, govoreći: “Ovaj čovjek prima grešnike i jede s njima.” A on im ispričao ovu usporedbu, govoreći: “Koji čovjek od vas ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavlja u pustinji onih devedeset i devet te ne pođe za izgubljenom dok je ne nađe? A kad je nađe, stavi je na svoja ramena, radujući se. I kad dođe kući, pozove prijatelje i susjede govoreći im: ʻRadujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu!ʼ Kažem vam da će tako biti u nebu veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje nego zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju pokajanje.” “Ili, koja žena ima deset srebrnjaka pa izgubi jedan srebrnjak, ne upali svijeću i ne pomete kuću te ne traži pomno dok ga ne nađe? A kad ga nađe, pozove prijateljice i susjede govoreći: ʻRadujte se sa mnom jer sam našla onaj srebrnjak koji sam izgubila!ʼ Isto tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog grešnika koji se pokaje.” Zatim je ispripovijedao: “Neki je čovjek imao dva sina. I onaj mlađi je rekao ocu: ʻOče, daj mi dio dobara koji mi pripada!ʼ I on im je podijelio imanje. I poslije nekoliko dana mlađi sin je skupio sve svoje, otputovao u daleku zemlju i ondje protratio svoj imetak živeći razvratno. I kad je sve potrošio, nastala je silna glad u onoj zemlji te je on počeo oskudijevati. I otišao je i pridružio se nekom građaninu one zemlje, a on ga je poslao na svoja polja hraniti svinje. I čeznuo je napuniti trbuh mahunama što su ih jele svinje, a nitko mu ih nije davao. A kad je došao k sebi, rekao je: ʻKoliko najamnika moga oca ima dovoljno kruha i na pretek, a ja umirem od gladi! Ustat ću, poći k svome ocu pa mu reći: Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom. I nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. Učini me kao jednog od svojih najamnika.ʼ Tada je ustao i pošao svome ocu. Ali dok je još bio daleko, njegov ga je otac ugledao i sažalio se te potrčao, pao mu oko vrata i izljubio ga. A sin mu je rekao: ʻOče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom!ʼ Nato je otac rekao svojim slugama: ʻIznesite onaj najbolji plašt i odjenite ga, i stavite mu prsten na ruku, i obuću na noge! I dovedite tele ugojeno i zakoljite ga, pa jedimo i veselimo se, jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživio, bio je izgubljen i nađen je.ʼ I počeli su se veseliti. A njegov je stariji sin bio u polju i kad je stigao blizu kuće, čuo je glazbu i ples, i pozvao je k sebi jednoga od slugu te upitao što to znači. A on mu je odgovorio: ʻDošao ti je brat pa je tvoj otac zaklao tele ugojeno što ga je živog i zdravog dočekao.ʼ A on se razljutio i nije htio ući. Stoga je njegov otac izašao i počeo ga zaklinjati. A on je odgovorio ocu rekavši: ʻEvo, služim ti tolike godine i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a nisi mi nikada dao ni jarića da bi se mogao proveseliti sa svojim prijateljima. A kad ti se vratio taj sin, koji je s bludnicama proždro tvoje imanje, zaklao si mu tele ugojeno!ʼ A on mu je odgovorio: ʻSine, ti si uvijek sa mnom i sve što ja imam, tvoje je. Ipak se trebalo veseliti i radovati jer je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživio je, bio je izgubljen i nađen je.ʼ ”