Jošua 2:1-16

Tada je Jošua, sin Nunov, poslao iz Šitima dvojicu ljudi da potajno uhode, govoreći: “Idite, izvidite zemlju, baš Jerihon.” I otišli su i došli u kuću neke bludnice koja se zvala Rahaba i ondje su prenoćili. A to je bilo rečeno kralju jerihonskom govoreći: “Gle, stigli su noćas ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da istraže zemlju.” Nato je kralj jerihonski poručio Rahabi govoreći: “Izvedi ljude koji su došli k tebi, koji su ušli u tvoj dom, jer su došli istražiti svu zemlju.” A ta je žena uzela ona dva čovjeka i sakrila ih te rekla ovako: “Ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su oni. I dogodilo se, u vrijeme zatvaranja gradskih vrata kad se smračilo, da su ti ljudi izašli. Kamo su krenuli ti ljudi, ja ne znam. Žurno krenite u potjeru za njima jer ćete ih sustići.” No ona ih je izvela na krov kuće i sakrila ih stabljikama lana što ih je poredala na krovu. I ljudi su krenuli u potjeru za njima putem prema Jordanu, sve do gazova; a čim su oni koji su krenuli u potjeru za njima izašli, zatvorili su gradska vrata. A prije nego što su oni polijegali, ona je uzašla k njima na krov te rekla tim ljudima: “Znam da vam je GOSPOD dao ovu zemlju i da se strava vaša spustila na nas i da svi stanovnici ove zemlje malakšu zbog vas. Jer smo čuli kako je GOSPOD isušio vodu Crvenoga mora zbog vas, kada ste izašli iz Egipta, i ono što ste učinili dvojici kraljeva amorejskih koji su bili s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje ste potpuno uništili. I čim smo sve to čuli, srca su nam utrnula i zbog vas nije ostalo nikakve odvažnosti u nikome; jer GOSPOD, Bog vaš, on je Bog gore u nebu i dolje na zemlji. Stoga sada, molim vas, pošto sam vam iskazala dobrotu, zakunite mi se GOSPODOM, da ćete i vi iskazati dobrotu domu oca moga, pa mi dajte pouzdan znak da ćete ostaviti na životu moga oca i moju majku, braću moju i sestre moje i sve što imaju i da ćete naše živote izbaviti od smrti.” Nato su joj ljudi odgovorili: “Život svoj dajemo za vas, ako ne izustite o ovom našem poslu. I dogodit će se, kad nam GOSPOD podari zemlju, da ćemo postupati dobronamjerno i po istini s tobom.” Tada ih je ona pustila da se spuste po užetu kroz prozor jer joj je kuća bila na gradskim zidinama i ona je stanovala na zidinama. Zatim im je rekla: “Pođite na goru da progonitelji ne naiđu na vas i sakrivajte se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a nakon toga idite svojim putem.”