Izaija 1:10-20

Čujte riječ GOSPODNJU, vi poglavari sodomski; poslušaj zakon Boga našega, narode gomorski! “Koja je svrha mnoštva žrtava vaših za mene?” govori GOSPOD. “Sit sam žrtava paljenica ovnujskih i pretiline tovljenika; i ne uživam u krvi junaca ili jaganjaca ili jaraca. Kad se dolazite pokazati preda mnom, tko je to zatražio iz ruke vaše da gazite mojim predvorjima? Ne donosite više uzaludne prinose; kâd mi je gnjusoba; mlađaci i Šabati, sazivi skupština, tako ne mogu dalje, to je nepravda, baš takvi svečani sastanci. Vaše mlađake i vaše određene svetkovine mrzi duša moja; oni su mi smetnja, umoran sam da ih podnosim. A kad ruke svoje širite, ja zaklanjam od vas oči svoje; da, kad mnoge molitve upućujete, ja vas ne slušam. Ruke su vam pune krvi. Operite se, očistite se; uklonite zla djela svoja ispred mojih očiju, prestanite činiti zlo. Naučite činiti dobro; tražite sud, olakšajte potlačenu, sudite pravo siročadi, zauzmite se za udovicu.” “Dođite sada pa da rasuđujemo zajedno”, govori GOSPOD. “Makar su grijesi vaši kao grimiz, bit će bijeli kao snijeg; makar su crveni kao purpur, bit će kao vuna. Budete li voljni i poslušni, jest ćete dobra zemaljska. No budete li se opirali i bunili, mač će vas proždrijeti”, jer su to usta GOSPODNJA izgovorila.