Postanak 42:1-38

A kad je Jakov vidio da u Egiptu ima žita, Jakov je rekao sinovima svojim: “Zašto gledate jedan u drugoga?” Onda je rekao: “Evo, čuo sam da ima žita u Egiptu. Idite onamo dolje te nam kupite ondje da ostanemo na životu i ne pomremo.” Tako je desetero braće Josipove otišlo dolje u Egipat kupiti žito. Ali Benjamina, brata Josipova, Jakov nije poslao s braćom njegovom, jer je rekao: “Da ga možda ne snađe zlo.” Među onima koji su došli kupiti žito došli su i sinovi Izraelovi, jer je glad bila u zemlji kanaanskoj. Tada je Josip bio upravitelj nad zemljom; on je bio onaj koji je prodavao žito svim ljudima na zemlji. Onda su došla braća Josipova i pred njim se poklonila licem svojim do zemlje. Uto je Josip opazio braću svoju te ih prepoznao, ali se prema njima pričinio kao da ih ne pozna te im je grubo govorio; onda ih je upitao: “Odakle dolazite?” A oni su odgovorili: “Iz zemlje kanaanske, da kupimo hranu”. Tako je Josip prepoznao braću svoju, ali oni njega nisu prepoznali. Onda se Josip sjetio snova što ih je o njima usnio te im rekao: “Vi, uhode! Došli ste izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.” A oni su mu odgovorili: “Ne, gospodaru moj, nego su sluge tvoje došle kupiti hranu. Svi smo sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi; sluge tvoje nisu uhode.” A on im je rekao: “Ne, nego ste došli izvidjeti gdje je zemlja razgoljena.” Nato su oni odgovorili: “Sluge su tvoje dvanaestero braće, sinovi jednoga čovjeka, u zemlji kanaanskoj; i, evo, najmlađi je danas s ocem našim, a jednoga nema.” Tada im je Josip rekao: “To je što sam vam rekao, govoreći: vi ste uhode! Ovako ćete biti ispitani: života mi faraonova, odavde nećete izaći, osim ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo! Pošaljite jednog od sebe pa neka dovede brata vašega, a vi ćete ostati u zatvoru, da se ispitaju riječi vaše, je li što istina u vama; inače, života mi faraonova, vi ste zasigurno uhode!” Zatim ih je zajedno bacio u pritvor na tri dana. A treći im je dan Josip rekao: “Uradite to pa ćete ostati na životu; jer ja se bojim Boga! Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od braće vaše bude zatočen u kući, u vašem zatvoru; a vi idite, odnesite žito za izgladnjele u vašem domu. Ali mi najmlađeg brata svoga dovedite; tako će se riječi vaše potvrditi i nećete poginuti.” I oni su tako postupili. Zatim su rekli jedan drugome: “Uistinu smo krivi glede brata svoga, jer smo promatrali patnju duše njegove dok nas je zaklinjao, a mi nismo htjeli čuti; zbog toga nas je tjeskoba ova snašla.” Nato im je Ruben odgovorio, govoreći: “Nisam li vam rekao, govoreći: Ne griješite protiv dječaka? A vi niste htjeli slušati. I stoga se, evo, traži krv njegova.” A nisu znali da ih Josip razumije, jer im je govorio pomoću tumača. Onda se udaljio od njih i zaplakao; pa se k njima vratio i razgovarao s njima; tada je izdvojio Šimuna između njih te ga svezao pred očima njihovim. Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom i da svakom vrate novac njegov u vreću, te da im daju namirnice za put. I tako su im učinili. Tada su natovarili žito na magarce svoje i otišli odande. A kad je na svratištu jedan od njih otvorio vreću svoju da nahrani svog magarca, opazio je novac svoj; jer je, evo, bio odozgo u vreći njegovoj. Onda je rekao braći svojoj: “Novac je moj vraćen; a evo ga baš u vreći mojoj!” Tada im je srce stalo te su se prestrašili, govoreći jedan drugome: “Što nam je to Bog učinio?” Zatim su stigli k ocu svom Jakovu u zemlju kanaansku te mu ispričali sve što ih je snašlo, govoreći: “Čovjek, koji je gospodar one zemlje, grubo nam je govorio i smatrao nas uhodama zemlje. A mi smo mu odgovorili: ‘Pošteni smo ljudi; nismo uhode. Nas je dvanaestero braće, sinova oca našega; jednoga nema, a najmlađi je ovog dana s ocem našim u zemlji kanaanskoj.’ Tada nam je čovjek, gospodar zemlje, rekao: ‘Ovako ću saznati da ste pošteni: ostavite kod mene jednog od braće svoje, a vi uzmite hranu za svoje izgladnjele u domu, pa idite. Onda mi dovedite svog najmlađeg brata; tako ću znati da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tako ću vam osloboditi brata vašega, pa ćete trgovati u zemlji.’ ” I dogodilo se, kako su praznili vreće svoje, gle, svakome je u vreći njegovoj bio svežanj novca; kad su oni i otac njihov opazili svežnjeve novca, uplašili su se. Tada im je Jakov, otac njihov, rekao: “Oduzeli ste mi djecu moju: Josipa nema i Šimuna nema, a Benjamina hoćete odvesti; sve je ovo protiv mene!” Zatim je Ruben rekao ocu svome, govoreći: “Pogubi moja dva sina ako ti ga ne dovedem! Predaj ga u ruke moje i ja ću ti ga vratiti!” A on je odgovorio: “Sin moj neće ići dolje s vama, jer je brat njegov mrtav i on je ostao sâm; ako bi ga na putu na koji idete snašlo zlo, tada biste moje sijede vlasi s tugom spustili u grob.