Postanak 32:22-31

Onda je one noći ustao i uzeo obje žene svoje i obje sluškinje svoje i jedanaest sinova svojih, te prešao preko gazova Jaboka, pa ih je poveo i preveo preko potoka; zatim je prenio preko što je imao. Tako je Jakov ostao sâm; i ondje se jedan čovjek hrvao s njim do svanuća dana. A kad je vidio da ga nije nadvladao, dotaknuo mu je čašicu na bedru, te se bedrena čašica Jakovljeva iščašila dok se s njim hrvao. Zatim mu je rekao: “Pusti me, jer dan sviće!” A on mu je odgovorio: “Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.” Onda ga je upitao: “Kako ti je ime?” A on je odgovorio: “Jakov.” Tada je rekao: “Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael, jer si se kao knez nadjačavao s Bogom i s ljudima, i nadvladao si.” Nato ga je Jakov zamolio i rekao: “Molim te, reci mi ime svoje!” A on je odgovorio: “Zašto me pitaš za ime moje?” I ondje ga je blagoslovio. A mjestu onome Jakov je nadjenuo ime Penuel: “Jer sam vidio Boga licem u lice, i život mi je pošteđen.” I kako je prošao Penuel, sunce se nad njim uzdiglo; a na bedro svoje je hramao.

Besplatni planovi za čitanje i nadahnuti sadržaji povezani s temom Postanak 32:22-31