2. Kraljevima 4:8-17

I zbilo se jednoga dana da je Elizej prolazio kroz Šunem gdje je bila jedna sjajna žena. I ona ga je prinudila da svrati jesti kruha. I zbilo se tako, da kad god bi blizu prolazio, svratio je ondje jesti kruha. I ona je rekla svome mužu: “Evo sada, shvaćam da je sveti čovjek Božji ovaj koji često prolazi pokraj nas. Načinimo malu odaju, molim te, nad zidom te za njega postavimo ondje postelju i stol i stolicu i svijećnjak. I neka bude, kad dođe k nama, da se skloni ondje.” I zbilo se jednoga dana da je on došao onamo te se sklonio u tu odaju te legao ondje. Zatim je rekao svome slugi Gehaziju: “Pozovi tu Šunamku!” I kad ju je pozvao, ona je stala pred njega. Nato mu je rekao: “Kaži joj sad: ‘Evo, pobrinula si se za nas svakojakom pažnjom. Što da se učini za tebe? Hoćeš li da se za tebe govori kralju ili zapovjedniku vojske?’ ” Nato je ona odgovorila: “Ja živim usred svoga naroda.” Nato je on upitao: “Što onda da se učini za nju?” A Gehazi je odgovorio: “Uistinu ona nema sina, a muž joj je star.” Tada je on rekao: “Dozovi je!” I kad ju je dozvao, stala je na vrata. Zatim je rekao: “Dogodine u ovo doba, ti ćeš zagrliti sina.” Nato je ona rekla: “Ne, gospodaru moj, ti čovječje Božji, ne laži sluškinji svojoj!” I žena je začela i rodila sina, u ono doba, kako joj je Elizej rekao, dogodine.