Посланица Римљанима 9
9
Божији избор
1Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: 2моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. 3Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, 4Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. 5Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека#9,5 Христос … довека Или: Христос, који је над свима. Нека је благословен Бог довека; Или: Христос. Бог, који је над свима, нека је благословен довека.. Амин.
6Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. 7И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«#1. Мојс 21,12 8То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. 9А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«#1. Мојс 18,10, 14
10И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«#1. Мојс 25,23, 13као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«#Мал 1,2-3
14Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«#2. Мојс 33,19 16Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«#2. Мојс 9,16 18Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«#Ис 29,16; 45,9 21Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24– на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25Као што каже у Осији:
»Својим народом назваћу народ који није мој
и невољену вољеном«#Ос 2,23
26и:
»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
биће названи ‚синови Бога живога‘.«#Ос 1,10
27А Исаија виче о Израелу:
»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
ипак ће се спасти само Остатак.
28Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«#Ис 10,22-23
29И као што је Исаија пророковао:
»Да нам Господ над војскама
не остави потомство,
постали бисмо као Содома
и на Гомору бисмо личили.«#Ис 1,9
Израелово неверовање
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. 31А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, 33као што је записано:
»Ево, постављам на Сиону
камен спотицања и стену саблазни
и ко у њега верује, неће се постидети.«#Ис 8,14; 28,16
Currently Selected:
Посланица Римљанима 9: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International