Посланица Римљанима 7
7
Пример из брака
1Зар не знате, браћо – говорим онима који познају Закон – да Закон има власт над човеком само док је жив. 2По Закону је, на пример, удата жена везана за мужа док је он жив. Али, ако муж умре, слободна је од Закона, којим је везана за мужа. 3Ако се, дакле, уда за другог човека док јој је муж жив, зваће се прељубница. Али, ако њен муж умре, слободна је од Закона и није прељубница ако се уда за другога.
4Тако сте и ви, браћо, кроз Христово тело умрли Закону да припаднете другоме, Ономе који је васкрсао из мртвих, да донесемо плод Богу. 5Јер, док смо били у телу, грешне страсти, изазване Законом, деловале су у нашем телу, па смо смрти доносили плодове. 6Али, сада смо слободни од Закона пошто смо умрли оном што нас је спутавало, па служимо у новом духу, а не у старом слову.
Борба са грехом
7Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Закон грех? Нипошто! Али, без посредства Закона не бих знао шта је грех. Не бих, на пример, знао шта је пожуда да Закон није рекао: »Не пожели!«#2. Мојс 20,17; 5. Мојс 5,21 8А грех је искористио прилику и посредством те заповести у мени изазвао сваку врсту пожуде. Јер, грех је без Закона мртав. 9Некад сам живео без Закона, а када је дошла заповест, грех је оживео, 10а ја умро. И испоставило се да ми је заповест, дата за живот, донела смрт, 11јер је грех искористио прилику и заповешћу ме завео и убио.
12Закон је свет и заповест је света, праведна, и добра. 13Да ли је, дакле, добро мени постало смрт? Нипошто! Него, грех је – да би се показао као грех – посредством добра, мени донео смрт, да грех, посредством заповести, постане преко сваке мере грешан.
14Знамо, наиме, да је Закон духован, а ја сам телесан, продат греху. 15Не разумем шта чиним, јер не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим. 16Па, ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. 17У ствари, то не чиним ја, него грех који пребива у мени. 18Знам, наиме, да у мени, то јест у мом телу, не пребива добро. Јер, хтети, то у мени постоји, али чинити добро, не. 19Јер, ја не чиним добро, које хоћу, него чиним зло, које нећу. 20Али, ако чиним оно што нећу, онда то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21Тако откривам овај закон: када хоћу да чиним добро, намеће ми се зло. 22Својим унутрашњим бићем уживам у Божијем закону, 23али у својим удовима видим један други закон, који води рат против закона мога ума и заробљава ме законом греха, који је у мојим удовима. 24Јадан ти сам ја човек! Ко да ме избави од овог смртног тела? 25Хвала Богу кроз Исуса Христа, нашега Господа! Тако, дакле, ја својим умом служим Божијем закону, а својим телом закону греха.
Currently Selected:
Посланица Римљанима 7: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International