Посланица Римљанима 4
4
Авраам оправдан вером
1Шта ћемо, дакле, рећи да је открио Авраам, наш праотац по телу? 2Јер, ако је Авраам оправдан на основу својих дела, има чиме да се хвали, али не пред Богом. 3Шта кажу Писма? »Авраам поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«#1. Мојс 15,6
4Оном који ради, плата се не рачуна као дар, него као оно што му се дугује. 5А оном који не ради, али верује у Онога који оправдава безбожника, вера се рачуна у праведност. 6Тако и Давид говори о срећи човека коме Бог рачуна праведност без делâ:
7»Благо онима чији су преступи опроштени
и греси покривени.
8Благо човеку
коме Господ не рачуна грех.«#Пс 32,1-2
9Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане? Јер, рекли смо да је вера Аврааму урачуната у праведност. 10А када му је то урачуната? Док је био обрезан или необрезан? Не док је био обрезан, него док је био необрезан! 11А обрезање је примио као знак, печат праведности коју је стекао вером док је још био необрезан. Тако је он отац свих који верују а необрезани су, да се и њима урачуна у праведност. 12Он је и отац обрезаних, оних који нису само обрезани него и иду стопама вере нашег оца Авраама, коју је имао док је још био необрезан.
13Јер, обећање Аврааму, или његовом потомству, да ће бити наследник света, није дато на основу Закона, него на основу праведности која долази од вере. 14Ако су, наиме, наследници они који живе по Закону, онда вера нема вредности, а обећање је обеснажено. 15Јер, Закон изазива гнев, а где нема Закона, нема ни прекршаја.
16Зато обећање каже »од вере« – да би било по милости и да би било чврсто обећање за цело Авраамово потомство – не само за оне који живе по Закону него и за оне који живе по Авраамовој вери. Он је свима нама отац – 17као што је записано: »Учинио сам те оцем многих народа«#1. Мојс 17,5 – пред Богом, у кога је поверовао, који оживљава мртве и оно што није позива да буде.
18Противно свакој нади, Авраам се надао и поверовао је да ће постати отац многих народа, као што је речено: »Толико ће ти бити потомство.«#1. Мојс 15,5 19Није се поколебао у вери када је узео у обзир своје већ обамрло тело – имао је скоро сто година – и Сарину мртву утробу. 20И није са неверицом гледао на Божије обећање, него се оснажио у вери и дао славу Богу, 21потпуно уверен да Бог може и да учини оно што је обећао. 22Зато му се и »урачуна у праведност.«
23Али, ово »урачуна« није само ради њега записано 24него и ради нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који је из мртвих васкрсао Исуса, нашег Господа, 25који је предат за наше грехе и васкрснут ради нашег оправдања.
Currently Selected:
Посланица Римљанима 4: SB-ERV
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Bible League International