Рута 2
2
Воз штити Руту
1Нојемина је имала рођака свог мужа. Био је богат, а звао се Воз. 2Рута Моавка рече Нојемини: „Ишла бих на њиву да пабирчим класје код кога нађем милост.” Она јој рече: „Иди, кћери моја.” 3Она оде у њиву и поче пабирчити за жетеоцима. Догоди се да је дошла на њиву која је припадала Возу из рода Елимелеховог. 4И, гле, дође Воз из Витлејема и рече жетеоцима: „Господ с вама.” Они му одговорише: „Господ нека те благослови.” 5Тада Воз упита момка који је надгледао жетеоце: „Чија је она млада жена?” 6Момак који је надгледао жетеоце одговори му: „Она је Моавка која се вратила с Нојемином из земље моавске. 7Питала је: ‘Смем ли да пабирчим и скупљам класје иза жетелаца?’ Дошла је и остала од јутра до сада. Само је мало ишла кући.”
8Тада Воз рече Рути: „Слушај, кћери моја. Немој да идеш на другу њиву. Не одлази одавде него се држи мојих радника. 9Пази на којој њиви они жању, па иди за њима. Ја сам момцима својим наредио да те не дирају. Кад ожедниш, иди к посудама и пиј шта су момци захватили.” 10Тада она паде ничице, поклони се до земље и рече му: „Како си тако милостив и пажљив према мени иако сам туђинка?” 11Воз јој одговори: „Ја сам чуо шта си све учинила за свекрву своју после смрти мужа свога. Оставила си оца свога, мајку своју и завичај, па си дошла у народ који ниси раније познавала. 12Господ нека ти плати за твоје дело. Потпуно нека ти плати Господ, Бог Израиљев, зато што си дошла да се склониш под његова крила.” 13Она рече: „Нашла сам милост у очима твојим, господару. Ти си ме утешио и љубазно се обратио слушкињи својој иако нисам једна од твојих слушкиња.”
14Кад је било време ручку, Воз јој рече: „Дођи овамо и једи хлеб. Умочи свој залогај у сирће.” Она оде покрај жетелаца, а он стави пред њу пржена зрна. Она је јела, наситила се и још јој претече. 15Потом устаде да даље пабирчи. Воз заповеди својим момцима: „Нека она пабирчи и међу снопљем и немојте јој бранити. 16Испуштајте од својих снопова, остављајте јој нека купи и немојте је прекоревати.”
17Тако је она пабирчила до вечери. Затим истресе то што је скупила. Било је око ефе јечма. 18Она узе своје и оде у град. Свекрва њена виде колико је напабирчила. Тада она извади и даде јој оно што је претекло пошто се наситила. 19Свекрва јој рече: „Где си пабирчила данас? Где си радила? Нека је благословен онај који ти је указао пажњу.” Онда она исприча свекрви својој код кога је радила и рече: „Човек код кога сам радила зове се Воз.” 20Тада Нојемина рече снахи својој: „Нека Господ благослови онога ко не ускраћује милост своју ни живима ни мртвима.” Још јој рече Нојемина: „Тај човек је нама род, један од заштитника наших.” 21Рута Моавка рече: „Чак ми је рекао: ‘Држи се мојих слугу док не пожању све моје.’” 22Тада Нојемина рече снахи својој: „Добро је, кћери моја. Иди с његовим момцима да те не би дирали на другој њиви.” 23Тако се она држала Возових момака и пабирчила је док се не заврши жетва јечма и жетва пшенице, а живела је код свекрве своје.
Currently Selected:
Рута 2: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
