Римљанима 3

1Какво преимућство има Јудејац, или каква је корист од обрезања? 2Много, на сваки начин. Прво, њима су поверена Божја обећања. 3Шта то значи? Ако су неки били неверни, хоће ли њихова неверност обеснажити Божју верност? 4Далеко од тога. Пре ће бити да се Бог покаже истинит, а сваки човек лажа, као што је написано. „Да будеш оправдан у својим речима и да победиш кад будеш судио.” 5Ако пак наша неправедност показује Божју праведност, шта ћемо рећи? Да није Бог неправедан кад даје израза свом гневу? – Људски говорим. 6Далеко од тога. Како би онда Бог могао да суди свету? 7И кад се Божја истинитост мојом лажју показала још узвишенија на славу његову, зашто ми се још као грешнику суди? 8Хоћемо ли, као што нас неки клеветају и за нас кажу да ми говоримо, да чинимо зло да тако дође добро? Осуда ових је праведна.

9Шта, дакле? Јесмо ли у преимућству? Никако; јер малопре смо окривили Јудејце и Грке – да су сви под грехом, 10као што је написано: „Нема праведнога – баш ниједнога; 11нема разумнога, нема тога који Бога тражи. 12Сви су скренули, сви су заједно постали бескорисни; нема тога који чини добро, нема баш ниједног. 13Њихово грло је отворен гроб, варали су својим језицима, змијски отров је под њиховим уснама; 14уста су им пуна клетве и горчине. 15Ноге су им брзе за крвопролића, 16пустош и беда је на њиховим путевима, 17а пут мира не познаше. 18Пред њиховим очима нема страха од Бога.” 19А знамо да све што закон говори – говори онима који су под законом, да се свака уста запуше и да сав свет буде крив пред Богом. 20Јер делима закона нико се неће оправдати пред њим; посредством закона долази само познање греха.

Праведност се постиже вером у Исуса Христа

21А сад се без суделовања закона јавила праведност од Бога, посведочена од закона и пророка, 22наиме, праведност Божја која вером у Исуса Христа долази за све који верују. Јер нема разлике; 23сви су згрешили и тако су лишени славе Божје, 24те се оправдавају за бадава – његовом благодаћу – на основу искупљења у Христу Исусу, 25кога је Бог поставио као жртву измирења – његовом крвљу – која се вером усваја, да се покаже његова праведност, јер је Бог у својој стрпљивости опраштао грехе учињене у прошлости, 26да би своју праведност показао у садашње време, да буде сам праведан и да оправда онога који верује у Исуса. 27Где је, дакле, хвалисање? Оно је искључено. Којим законом? Законом дела? Не, него законом вере. 28Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без дела закона. 29Или Бог припада само Јудејцима, а не и многобошцима? Да, и многобошцима, 30пошто је само један Бог који ће обрезанога оправдати по вери, а необрезанога вером. 31Да ли ми, према томе, укидамо закон вером? Далеко од тога, него пре подржавамо закон.

Currently Selected:

Римљанима 3: SNP_CNZ

Highlight

Copy