Римљанима 1

Увод и тема посланице

1Павле, служитељ Христа Исуса, позван за апостола, одређен за јеванђеље Божје, 2које је Бог унапред обећао преко својих пророка у Светим писмима, 3а које говори о његовом Сину, по телу рођеном из Давидовог потомства, 4по Духу светости постављеном за Сина Божјег у сили – од васкрсења из мртвих, Исусу Христу Господу нашем. 5Његовим смо посредством добили благодат и апостолство да за његово име приведемо послушности и вери све народе, 6међу којима сте и ви од Исуса Христа позвани 7– свима Богу драгима, позванима светима, који су у Риму: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.

8Прво захваљујем своме Богу кроз Исуса Христа за све вас што се о вашој вери говори по свему свету. 9И Бог, коме својим духом служим у објављивању јеванђеља о његовом Сину, сведок ми је да вас се непрестано сећам 10свагда у својим молитвама, молећи се да би ми једном пошло за руком да Божјом вољом дођем к вама. 11Желим, наиме, да вас видим, да вам уделим какав духовни дар за ваше учвршћење, 12то јест, да међу вама, с вама заједно нађем утеху заједничком вером – вашом и мојом. 13Не желим, браћо, да вам остане непознато да сам много пута ставио себи у задатак да дођем к вама, да имам какав плод и међу вама као и међу осталим многобошцима, али сам досад увек био спречен. 14Дужан сам Грцима и варварима, мудрима и неразумнима; 15тако сам вољан да објавим јеванђеље и вама у Риму.

16Ја се, наиме, не стидим јеванђеља, јер је оно сила Божја на спасење свакоме ко у њега верује, прво Јудејцима, а и Грку. 17Јер се у њему открива праведност Божја, из вере у веру, као што је написано: „Праведник ће живети од вере.”

Оправдање је потребно свима, многобошцима и Јудејцима

18Гнев Божји пак открива се с неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину, 19јер оно што се може сазнати о Богу, њима је познато; Бог им је објавио. 20Чак и његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати ако се на његовим делима проматрају, да немају изговора, 21јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. 22Постали су луди говорећи да су мудри, 23па заменише славу бесмртнога Бога сликом и приликом смртног човека, и птица, и четвороножних животиња, и гмизаваца.

24Бог их је зато с прохтевима њихових срца предао у нечистоти да међусобно обешчашћују своја телеса 25они који су лажју заменили Божју истину, поштовали и клањали се творевини уместо творцу, који је благословен довека, амин. 26Зато их је Бог препустио срамним страстима; њихове жене заменише природно општење неприродним, 27а исто тако и људи оставише природно општење са женом и у својој пожуди распалише се један на другога, тако да људи с људима чине срам и на себи примају заслужену плату за своју заблуду. 28И пошто се нису потрудили да упознају Бога, Бог их је препустио њиховом изопаченом уму – да чине што не приличи, 29они који су испуњени сваком неправедношћу, злоћом, лакомством, неваљаством, пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности, дошаптавачи, 30опадачи, богомрсци, силеџије, охоли људи, разметљивци, проналазачи зала, непокорни родитељима, 31неразумни, непоуздани, без љубави, немилосрдни; 32они знају Божју правду – да они који тако шта чине заслужују смрт, па ипак не само што то чине него одобравају и другима који чине.

Currently Selected:

Римљанима 1: SNP_CNZ

Highlight

Copy