YouVersion Logo
Search Icon

Откривење 18

18
1После овога видех другог анђела како силази с неба, који је имао велику власт, и земља би обасјана његовом славом. 2И повика снажним гласом говорећи: „Паде, паде велики Вавилон и поста демонско пребивалиште и склониште свих нечистих духова, и склониште свих нечистих птица, и склониште свих нечистих и мрских звери, 3јер су од страсног вина његовога разврата пили сви народи, и цареви земаљски су с њим блудничили, и трговци земаљски обогатише се од његове силне раскоши.”
4И чух други глас с неба како говори: „Изађите из њега, народе мој, да не будете учесници у његовим гресима и да не примите од његових зала; 5јер греси његови допреше до неба и Бог се сети његових неправедних дела. 6Узвратите му како је он вама узвраћао и вратите му двоструко по делима његовим; у чашу у коју је он уточио ви му уточите двоструко. 7Колико се сам прославио и одао раскоши, толико му дајте мука и жалости, јер он говори у свом срцу: ‘Седим на престолу као цар и нисам удовац и жалости нећу видети.’ 8Зато ће у један дан доћи његова зла: смрт и жалост и глад, и биће спаљен ватром, јер је силан Господ Бог који га осуди.
9И заплакаће и закукаће за њим цареви земаљски који су блудничили с њим и уживали у његовој раскоши кад виде дим његовог спаљивања. 10Због страха од његових мука, стојећи издалека, говориће: ‘Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде, у један час дође твој суд!’
11И трговци земаљски плакаће и кукаће за њим што робу њихову нико више не купује, 12товаре злата и сребра и драгог камења и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета и сваког мирисног дрвета и сваке посуде од слоноваче и сваке посуде од најскупоценијег дрвета и од бронзе и гвожђа и мрамора, 13и цимета и балсама и када и мира и тамјана и вина и уља и белог брашна и пшенице, и марве и оваца и коња и кола и телеса и душа људских. 14И воће, које је желела твоја душа, отиде од тебе, и свако обиље и сваки сјај пропаде ти и више се неће наћи.
15Који су овим трговали и обогатили се стојећи издалека од страха од његових мука, плачући и наричући, 16и говориће: ‘Јао, јао велики граде, обучен у платно и порфиру и скерлет, и накићен златом и драгим каменом и бисером, 17јер у један час опусте толико богатство!’ И сваки крмар и сваки морепловац и морнар и сви који раде на мору остадоше издалека 18и викаху гледајући дим његовог спаљивања, говорећи: ‘Ко је био као овај велики град?’ 19И бацише прах на своје главе и викаху плачући и наричући, и говораху: ‘Јао, јао велики граде, у ком се обогатише сви који имаху лађе на мору – од његовог скупоценог имања, јер опусте у један час.’ 20Веселите се над њим, небо и ви свети, и ви апостоли, и ви пророци, јер вас Бог освети на њему.”
21И један снажан анђео подиже камен, велик као млински камен, и баци га у море говорећи: „Оваквим замахом биће бачен велики град Вавилон и неће се више наћи. 22И глас певача уз китар и музичара и фрулаша и трубача неће се више чути у теби, и никакав уметник ни од какве уметности неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби, 23и светлост светиљке неће више светлети у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби; јер твоји трговци беху земаљски великаши, јер су твојим чарањем доведени у заблуду сви народи, 24и у њему се нађе крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.”

Highlight

Share

Copy

None

Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in