Бројеви 32

Деоба земље источно од Јордана

1Синови Рувимови и синови Гадови имали су веома много стоке. Кад су видели да је земља јазирска и земља галадска добра за стоку, 2дођоше и рекоше Мојсију, Елеазару, свештенику, и поглаварима збора говорећи: 3„Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевон, Елеалија, Севама, Навав и Веан, 4то је земља коју је Господ освојио за збор израиљски. Она је добра за стоку, а слуге твоје имају стоку.” 5Затим рекоше: „Ако смо нашли милост у твојим очима, нека се та земља да слугама твојим у наследство. Немој нас водити преко Јордана!”

6Мојсије одговори синовима Гадовим и синовима Рувимовим: „Зар да браћа ваша иду у рат, а ви да останете овде? 7Зашто слабите дух синова Израиљевих да не пређу у земљу коју им је Господ предао? 8То су учинили оци ваши кад сам их послао из Кадис-Варније да извиде земљу. 9Попели су се до долине Есхола, разгледали земљу и ослабили дух синова Израиљевих да не иду у земљу коју им Господ даде. 10Тада се Господ разгневио и заклео се говорећи: 11‘Неће ови људи од двадесет година и више који су изашли из Египта видети земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову, јер ме нису сасвим слушали.’ 12Само су Халев, син Јефонијин, Кенезеј и Исус, син Навинов, били потпуно послушни Господу. 13Господ се разгневио на Израиља и учинио је да лутају по пустињи четрдесет година, док није помро сав нараштај који је сагрешио Господу. 14А сада ви, грешни нараштај, долазите на место својих отаца да повећате жестину гнева Господњег на Израиља. 15Ако одступите од њега, он ће продужити боравак у пустињи, тако да ћете упропастити сав тај народ.”

16Тада они приђоше к њему и рекоше: „Ми бисмо овде направили само торове за своја стада и градове за своју нејач. 17Ми сами поћи ћемо са оружјем испред синова Израиљевих док их не доведемо на њихово место. Наша нејач нека остане у утврђеним градовима због становника ове земље. 18Нећемо се вратити својим кућама док синови Израиљеви не приме сваки своје наследство. 19Нећемо узети с њима наследство са оне стране Јордана и даље ако нам припадне наследство са ове стране Јордана, на истоку.” 20Тада им Мојсије рече: „Ако тако урадите, ако пођете пред Господом у бој, 21ако сви наоружани пређете Јордан пред Господом док не отера испред себе непријатеље своје, 22онда се вратите кад земља буде покорена Господу. Тако се нећете огрешити ни о Господа, ни о Израиљ. Тада ће земља припасти вама у наследство, пред Господом. 23Ако не учините тако, ево, сагрешићете Господу и знајте да ће вас стићи казна за ваш грех. 24Сазидајте градове за нејач своју и торове за стоку своју, али учините оно што сте обећали!” 25Синови Гадови и синови Рувимови одговорише Мојсију говорећи: „Слуге твоје ће учинити како господар наш налаже. 26Наша деца и жене, наша стада и сва стока овде ће остати, у градовима галадским. 27Слуге твоје способне за бој ићи ће пред Господом у бој, како господар наш налаже.”

28Тада Мојсије за њих изда налог Елеазару, свештенику, и Исусу, сину Навиновом, и поглаварима племена синова Израиљевих. 29Мојсије им рече: „Ако синови Гадови и синови Рувимови, који носе оружје, пређу с вама преко Јордана да се боре пред Господом и кад вам земља буде покорена, онда им дајте у наследство земљу галадску! 30Међутим, ако не пређу наоружани с вама, онда нека добију наследство међу вама у земљи хананској.” 31Тада одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: „Како је Господ заповедио слугама твојим, тако ћемо учинити! 32Ми ћемо под оружјем прећи пред Господом у земљу хананску, али нека наше наследство буде са ове стране Јордана!”

33Тако даде Мојсије синовима Гадовим, синовима Рувимовим и половини племена Манасијиног, сина Јосифовог, царство Сиона, цара аморејског, и царство Ога, цара васанског, земљу и градове до граница околних земаља. 34Синови Гадови сазидаше Девон, Атарот и Ароир, 35Атрот-Софан, Јазир, Јогвеју, 36Вет-Нимру и Вет-Аран, утврђене градове и торове за стоку. 37Синови Рувимови саградише Есевон, Елеалију, Киријатаим, 38Навон и Велмсен, променивши им имена, и Сивму. Променили су имена градовима које су сазидали. 39Синови Махира, сина Манасијиног, одоше у Галад, освојише га и протераше Аморејце који су били онде. 40Мојсије даде Галад Махиру, сину Манасијином, који се тамо настани. 41Јаир, син Манасијин, отиде, освоји њихова села и прозва их Села Јаирова. 42Такође, и Навав отиде и заузе Кенат са селима његовим и прозва га Навав, по свом имену.

Currently Selected:

Бројеви 32: SNP_CNZ

Highlight

Copy