Марко 7

Права чистота

(Мт 15, 1-20)

1И скупише се око њега фарисеји и неки од књижевника који дођоше из Јерусалима. 2И видеше неке од његових ученика како једу хлеб нечистим, то јест неопраним рукама. 3Јер фарисеји и сви Јудејци не једу док не оперу шаком руке, држећи предање старих, 4и кад дођу с трга, не једу док се не оперу, и има још много чега што су примили да држе, прања чаша, крчага и бакарног посуђа, 5и запиташе га фарисеји и књижевници: „Зашто твоји ученици не живе по предању старих, него једу хлеб неопраним рукама?” 6А он им рече: „Добро пророкова Исаија за вас лицемере, као што је написано: ‘Овај народ ме поштује уснама, а срце њихово је далеко од мене. 7Узалуд ме поштују, учећи науке које су људске заповести.’ 8Оставивши Божју заповест, држите људско предање [прање крчага и чаша и друго много штошта слично чините].” 9И говораше им: „Лепо укидате Божју заповест да сачувате своје предање. 10Јер Мојсије рече: ‘Поштуј оца свога и мајку своју’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’. 11А ви кажете ако човек каже оцу или мајци: ‘Корван је’, што значи жртвени дар, оно чиме бих ти помогао, 12и не допуштате му више да ишта учини оцу или мајци, 13укидајући Божју реч својим предањем што сте га предали; и много штошта слично чините.”

14И дозвавши опет народ, говораше им: „Чујте ме сви и разумејте. 15Ништа не улази споља у човека што га може опоганити, него што излази из човека – то чини човека нечистим. 16Ако ко има уши да слуша, нека слуша.” 17И кад доше кући од народа, питаху га његови ученици за причу. 18И рече им: „Тако ни ви не разумете? Зар не опажате да све што споља улази у човека, не може да га опогани, 19јер не улази у његово срце, него у стомак, те излази у заход – чистећи сва јела?” 20И рече: „Што излази из човека, оно чини човека нечистим. 21Јер изнутра, из људског срца, излазе зле мисли, блуд, крађе, убиства, 22прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље. 23Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим.”

Вера Сирофеничанке

(Мт 15, 21-28)

24И уставши оде оданде у крајеве Тира и Сидона. И ушавши у једну кућу хтео је да нико не дозна, али није могао да буде скривен. 25Него одмах чу за њега једна жена, чија кћи имађаше нечистога духа, она дође и паде пред ноге његове. 26А та жена беше многобошкиња, родом Сирофеничанка; и мољаше га да истера демона из њене кћери. 27А он јој рече: „Пусти да се најпре нахране деца, јер није добро узети дечји хлеб и бацити псима.” 28Она пак одговори и рече му: „Да, Господе, али и пси под столом једу од дечјих мрвица.” 29И рече јој: „Због ове речи иди, изашао је демон из твоје кћери.” 30И отишавши кући нађе дете како лежи на постељи, а демон је био изашао.

Исцељење немога

31И опет изашавши из крајева Тира дође преко Сидона на Галилејско море, усред крајева Декапоља. 32И доведоше му једног глувог и немог, те га замолише да стави руку на њега. 33И узевши га из народа насамо, стави своје прсте у његове уши, па пљуну и дотаче његов језик, 34погледа на небо и уздахну, те му рече: „Ефета”, што значи: „Отвори се”. 35И одмах му се отворише уши, разреши се веза његова језика, те говораше трезвено. 36И запрети им да никоме не говоре. Но, колико им је он више наређивао, они све више објављиваху. 37И дивљаху се преко сваке мере говорећи: „Све је добро учинио, и глуве чини да чују и неме да говоре.”

Currently Selected:

Марко 7: SNP_CNZ

Highlight

Copy