Матеј 15

Предања старих

(Мк 7, 1-23)

1Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше: 2„Зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу своје руке кад једу хлеб.” 3А он им у одговору рече: „Зашто и ви преступате заповести Божју због свога предања? 4Бог је, наиме, рекао: ‘Поштуј оца и мајку’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’, 5а ви говорите ко оцу или мајци каже: ‘Жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи’, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку; 6и укинусте Божју реч због вашега предања. 7Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија: 8‘Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене. 9Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести.’”

10И дозва народ, па им рече: „Слушајте и разумејте: 11не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.” 12Тада приђоше ученици и рекоше му: „Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули ову реч?” 13А он одговори и рече: „Сваки засад који не посади Отац мој небески, биће искорењен. 14Оставите их! Слепи су вође слепима; а кад слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.”

15А Петар одговори и рече му: „Објасни нам ову причу.” 16Он пак рече: „Зар и ви још не разумете? 17Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље? 18А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека. 19Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле. 20То погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.”

Хананејкина вера

(Мк 7, 24-30)

21Изашавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона. 22И, гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика говорећи: „Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов, моју ћерку демон тешко мучи.” 23А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.” 24Али он одговори и рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.” 25Она пак дође и клањаше му се говорећи: „Господе, помози ми.” 26А он одговори и рече: „Није лепо узети дечји хлеб и бацити га псима.” 27Она рече: „Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.” 28Тада Исус одговори и рече јој: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде како желиш.” И би излечена њена кћи од онога часа.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 7, 31—8, 1-10)

29И отишавши Исус оданде, дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде. 30И приступи му многи народ, који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу. 31И излечи их, тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају, и прославише Бога Израиљевог.

32А Исус дозва своје ученике и рече: „Жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу, а нећу их отпустити гладне да не малаксају на путу.” 33Ученици му рекоше: „Откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?” 34И рече им Исус: „Колико хлебова имате?” Они рекоше: „Седам, и неколико рибица.” 35И заповеди народу да полеже по земљи, 36узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу. 37И једоше сви, те се наситише и подигоше комада што претече седам пуних котарица. 38А оних што су јели беше око четири хиљаде људи, осим жена и деце. 39И отпусти народ, па уђе у чамац и дође у крајеве Магадана.

Currently Selected:

Матеј 15: SNP_CNZ

Highlight

Copy