Лука 7

Исцељење капетановог слуге

(Мт 8, 5-13)

1Пошто је завршио све своје речи пред народом, уђе у Кафарнаум.

2А слуга једнога капетана – кога је он ценио – беше болестан на мору. 3Чувши за Исуса, посла к њему јудејске старешине молећи га да дође и излечи његовог слугу. 4А кад они дођоше Исусу, мољаху га усрдно говорећи: „Заслужује да му то учиниш 5јер воли наш народ и подигао нам је синагогу.” 6Исус пође с њима, а кад већ није био далеко од куће, посла капетан пријатеље поручујући му: „Господе, не труди се јер нисам достојан да уђеш под мој кров. 7Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него реци само једну реч, па ће бити излечен мој слуга. 8И ја сам, наиме, човек под влашћу, имам под собом војнике, па кажем овоме: ‘Иди’, и иде, а другоме: ‘Дођи’, и долази, и своме слуги: ‘Учини то’, и чини.” 9Чувши то, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим, те рече: „Кажем вам, толику веру нисам нашао ни у Израиљу.” 10И кад су се изасланици вратили кући нађоше слугу здравог.

Васкрсење младића у Наину

11Затим Исус оде у град звани Наин, а с њим су ишли његови ученици и много народа. 12А кад се приближио градским вратима, гле, износили су мртваца, јединца сина његове мајке, која је била удовица, и с њом је било много света из града. 13А кад је Господ виде, сажали се на њу и рече јој: „Не плачи.” 14Тада приђе, дотаче мртвачки сандук – носиоци пак стадоше – и рече: „Младићу, теби говорим, устани.” 15И мртвац седе, те поче да говори; и даде га његовој мајци. 16А страх је обузео све, па су славили Бога говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама”, и: „Бог је посетио свој народ.” 17И рашири се овај глас о њему по свој Јудеји и по свој околини.

Посланство Јована Крститеља

(Мт 11, 2-30)

18Јована обавестише о свему овоме његови ученици. Тада Јован дозва двојицу од својих ученика, 19посла их Господу питајући: „Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?” 20Кад су пак ови људи дошли к њему, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао к теби и пита: ‘Јеси ли ти онај који треба да дође, или да чекамо другога?’” 21У тај час је исцелио многе људе од болести, мука и злих духова и многим слепима даровао вид. 22Њима пак одговори: „Идите, јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи поново гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви устају, сиромашнима се проповеда јеванђеље; 23и блажен је који се не саблазни о мене.”

24А кад су Јованови посланици отишли, поче Исус да говори народу о Јовану: „Шта сте изашли у пустињу да видите? Трску коју ветар љуља? 25Него шта сте изишли да видите? Човека обучена у меке хаљине? Гле, који носе сјајне хаљине и живе у раскоши – на краљевским дворовима су. 26Или шта сте изашли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. 27То је онај за кога је написано: ‘Гле, шаљем свога весника пред лице твоје, који ће припремити твој пут пред тобом.’ 28Кажем вам, међу рођенима од жена нико није већи од Јована; а најмањи у царству Божјем већи је од њега.” 29И сав народ који је чуо, па и цариници признаше праведност Божју, те се крстише Јовановим крштењем. 30А фарисеји и законици одбацише оно што је Бог хтео да учини с њима и не примише његово крштење. 31„С ким ћу, дакле, упоредити људе овог нараштаја? И на кога личе? 32Они су као деца која седе на тргу и довикују једни другима: ‘Свирали смо вам и нисте играли, кукали смо и нисте плакали.’ 33Дошао је, наиме, Јован Крститељ; није јео хлеба, нити је пио вина, и кажете: ‘Демон је у њему.’ 34Дошао је Син човечји који једе и пије, па кажете: ‘Гле човека изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.’” 35И оправдаше мудрост сва деца њезина.

Скрушена грешница

36Један од фарисеја молио га је да једе с њим; и ушавши у фарисејеву кућу, седе за трпезу. 37И, гле, једна жена, која је била грешница у граду, сазна да је он у фарисејевој кући за трпезом, донесе алавастарски суд с миром, 38те стаде подно код његових ногу плачући, па поче сузама квасити његове ноге и својом косом отираше и љубише његове ноге, и помазаше их миром. 39Видевши пак фарисеј, који га је позвао, рече у себи: „Да је он пророк, знао би ко је и каква је жена која га дотиче, да је грешница.” 40Исус му одговори и рече: „Симоне, имам да ти кажем нешто.” А он: „Учитељу, кажи.” Рече: 41„Двојица су били дужни једном зајмодавцу; један је дуговао пет стотина динара, а други педесет. 42Како нису имали да врате, опрости обојици. Који ће га, дакле, од њих више љубити?” 43Симон одговори: „Мислим онај коме је више поклонио.” А он му рече: „Право си просудио.” 44И окрену се жени, те рече Симону: „Видиш ли ову жену? Ушао сам у твоју кућу, ниси ми дао воде за ноге, а она је сузама облила моје ноге и својом косом отрла. 45Пољубац ми ниси дао, а она, откако сам ушао није престала да ми љуби ноге. 46Ниси ми помазао главу уљем, а она је миром помазала моје ноге. 47Стога ти кажем, опроштени су јој многи греси јер је имала много љубави. Коме се мало прашта, мало љуби.” 48А њој рече: „Опроштени су ти греси.” 49Они пак који беху заједно за трпезом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај што и грехе опрашта?” 50А жени рече: „Вера твоја спасла те је; иди с миром.”

Currently Selected:

Лука 7: SNP_CNZ

Highlight

Copy