Лука 22

Јудино издајство

(Мт 26, 1-16; Мк 14, 1-11)

1А приближавао се Празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха. 2Првосвештеници и књижевници су тражили начин како да га убију, али су се бојали народа. 3Тада сатана уђе у Јуду, који се звао Искариотски, један из броја Дванаесторице. 4Он оде и договори се с првосвештеницима и заповедницима како ће га њима издати. 5И обрадоваше се, па уговорише да му даду новаца. 6И он обећа, и тражио је згодну прилику да га преда њима кад ту не буде народа.

Тајна вечера

(Мт 26, 17-29; Мк 14, 12-25; Јн 13, 1-38)

7И дође дан бесквасних хлебова, кад је требало да се коље пасхално јагње. 8Тада посла Петра и Јована рекавши: „Идите и спремите нам пасху да једемо.” 9А они му рекоше: „Где хоћеш да спремимо?” 10Он им пак рече: „Ето, кад уђете у град, срешће вас један човек који носи крчаг с водом; идите за њим у кућу у коју он уђе, 11па кажите домаћину: ‘Учитељ ти вели: Где је дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ 12И он ће вам показати велику застрту собу на спрату; онде припремите. 13А они одоше и нађоше као што им је рекао, па припремише пасху.”

14А кад је дошао час, седе за трпезу и апостоли с њиме. 15Тада им рече: „Врло сам желео да једем ову пасху с вама пре но што пострадам. 16Јер вам кажем: нећу је више јести док се не испуни у царству Божјем.” 17И узе чашу, захвали Богу и рече: „Узмите је и разделите међу собом. 18Јер вам кажем: одсад нећу више пити од виноградског рода док не дође царство Божје.” 19Тада узе хлеб, захвали Богу, изломи га и даде њима говорећи: „Ово је моје тело које се даје за вас; ово чините за мој спомен.” 20А исто тако и чашу после вечере говорећи: „Ова чаша је нови савез мојом крвљу која се пролива за вас. 21Него, види, рука мога издајника је са мном на трпези. 22Син човечји, додуше, иде као што је одређено, али тешко оном човеку који посредује у издајству.” 23Тада почеше питати један другога ко би од њих био тај који намерава да то учини.

24А наста и препирање међу њима – који се од њих сматра да је највећи. 25А он им рече: „Цареви народа господаре над њима, и који имају власт над њима зову се добротвори. 26Али ви немојте тако; него највећи међу вама нека буде као најмлађи и старешина као служитељ. 27Јер ко је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај што седи за трпезом? А ја сам међу вама као служитељ. 28Ви сте они што су истрајали са мном у мојим искушењима. 29И ја вам одређујем царство, као што је мени мој отац одредио, 30да једете и пијете за мојом трпезом у мом царству, и да седите на престолима и да судите дванаест племена Израиљевих.

31Симоне, Симоне, види, сатана вас је затражио да вас прорешета као пшеницу. 32Али ја сам се молио за тебе да твоја вера не престане. И ти, кад се једном обратиш, утврди своју браћу.” 33А он му рече: „Господе, спреман сам да идем с тобом и у тамницу и у смрт.” 34Он пак рече: „Кажем ти, Петре, неће петао данас запевати док трипут не одрекнеш да ме познајеш.” 35Рече им још: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и обуће, да ли вам је што недостајало?” А они рекоше: „Ништа.” 36На то им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га узме, исто тако и торбу, а ко нема, нека прода своју хаљину и нека купи мач. 37Јер вам кажем да ова реч Писма мора да се изврши на мени: ‘И уврстише га међу злочинце’; свршава се, наиме, оно што ми је одређено.” 38А они рекоше: „Ево овде два мача.” Али им он рече: „Доста је.”

Молитва на Маслинској гори

(Мт 26, 30-56; Мк 14, 26-50; Јн 18, 1-11)

39И изашавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици. 40И кад стиже на то место, рече им: „Молите се Богу да не дођете у искушење.” 41А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи: 42„Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља, него твоја.” 43И појави му се анђео с неба и крепио га је. 44И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви које се сливају на земљу. 45И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости, 46па им рече: „Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у искушење.”

47Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби. 48Али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?” 49А кад његово друштво виде шта ће бити, рекоше: „Господе, хоћемо ли да бијемо мачем?” 50И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. 51Исус пак одговори и рече: „Доста с тим!” Затим дотаче ухо и излечи га. 52Тада Исус рече првосвештеницима, заповедницима храма и старешинама који су дошли на њега: „Изашли сте с мачевима и батинама – као на разбојника; 53кад сам сваког дана био с вама у храму, нисте пружили руке на мене; али ово је ваш час и власт таме.”

Петрово одрицање

Исус пред Синедрионом

(Мт 26, 57-75; Мк 14, 53-71; Јн 18, 12-27)

54А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у првосвештеникову кућу; Петар је ишао за њим издалека. 55Кад су пак наложили ватру насред дворишта и сели заједно, седео је и Петар међу њима. 56И кад га опази једна служавка како седи код ватре, погледа га и рече: „И овај је био с њим.” 57Али он одрече говорећи: „Жено, не познајем га.” 58И мало затим опази га још један други, те рече: „И ти си од њих.” А Петар рече: „Нисам, човече.” 59И кад је прошао отприлике један час, потврђивао је један други: „Заиста је и овај био с њим, јер је Галилејац.” 60А Петар рече: „Човече, не знам шта говориш.” И одмах – док је он још говорио – петао запева. 61Тада се Господ обазре и погледа на Петра, и сети се Петар Господње речи како му рече: „Три пута ћеш ме се одрећи данас пре но што петао запева.” 62И изашавши напоље, заплака горко.

63А људи који су га држали, ругали су му се и ударали га, 64покрили су га и питали: „Прореци ко те је ударио?” 65Говорили су и многе друге хуле на њега.

66А кад се разданило, окупише се народне старешине, првосвештеници и књижевници, па га одведоше у своје веће 67говорећи: „Ако си ти Христос, кажи нам.” А он им рече: „Ако вам кажем, нећете поверовати; 68ако пак запитам, нећете одговорити. 69Од сада ће Син човечји седети с десне стране силе Божје.” 70Тада сви рекоше: „Ти си, дакле, Син Божји?” Он им пак рече: „Ви кажете да сам то ја.” 71А они рекоше: „Шта нам још треба сведочење? Сами смо чули из његових уста.”

Currently Selected:

Лука 22: SNP_CNZ

Highlight

Copy