Тужбалице 1
1
1Како усамљен лежи град,
некад народа пун!
Сличан је удовици град,
некад главни међу варварима,
првак над земљама,
слуга постаде.
2Горко плаче ноћу
на образима су му сузе,
никог нема да га утеши
од оних који су га волели.
Изневерише га сви, пријатељи његови
постадоше непријатељи његови.
3Прогнан је Јуда,
у муци је и у ропству тешком.
Међу варварима живи,
спокојства не налази.
Сви га непријатељи његови
у тескоби стижу.
4Путеви сионски тугују,
нико на празник не долази.
Сва су врата разваљена,
уздишу свештеници његови.
Уцвељене су девојке његове,
он је горчине пун.
5Постадоше глава непријатељи његови,
напредују противници његови.
Господ га уцвели
због мноштва грехова његових.
У ропство иду деца његова
пред гонитељима њиховим.
6Отиде од кћери сионске
сва слава њена.
Вође њене су као кошуте
које пашу не налазе.
Немоћни тетурају
пред онима који их гоне.
7Јерусалим се сећа,
у данима муке и невоље,
свих добара којих је некад имао.
Сада пада народ његов
од руке непријатеља,
а нико му помоћ не пружа.
Непријатељи га гледају
и смеју се пропасти његовој.
8Тешко сагреши Јерусалим,
нечист постаде.
Презиру га сви који су га поштовали
јер виде голотињу његову.
Он уздише и натраг се окреће.
9Нечистоћа је на скутовима његовим,
није мислио на крај свој.
Дубоко је пао,
никог нема да га утеши.
„Господе, погледај невољу моју,
јер непријатељ ликује!”
10Непријатељ пружа руку своју
на све благо његово.
Он је гледао варваре
како проваљују у светињу његову,
они којима си забранио
да долазе на сабор твој.
11Сав народ његов уздише
тражећи хлеба.
Дају драгоцености своје за храну,
да душу окрепе.
Погледај, Господе, и види
колико сам понижен.
12Сви који пролазите, гледајте!
Погледајте има ли таквог бола
као што је бол којим сам ја погођен
кад ме Господ казнио
у дан жестоког гнева свог!
13С висине је огањ пустио,
утера га у кости моје.
Пред ноге ми мрежу разапе,
на леђа ме обори.
Уцвели ме тако
да заувек тужим.
14Нарамак грехова мојих
привезан је руком његовом,
на врат ми натовари,
и ишчезе снага моја.
Предаде ме Господ у руке
из којих не могу да се ослободим.
15Све јунаке моје из моје средине
Господ уграби.
Сазвао је мноштво против мене
да уништи младиће моје.
Као грожђе у каци изгази Господ
девојку, кћер Јудину.
16Зато морам да плачем.
Очи моје, очи моје сузе лију.
Далеко је од мене утешитељ
који би окрепио душу моју.
Синови моји тугују
јер их непријатељ надгледа.
17Сион шири руке своје,
нема утешитеља.
Господ заповеди за Јакова
да га опколе непријатељи његови.
Јерусалим постаде нечист међу њима.
18Праведан је Господ,
јер сам се противио заповестима његовим.
Чујте, сви народи,
и гледајте бол мој!
Девојке моје и младићи моји
у ропство одоше!
19Звао сам пријатеље своје,
они ме преварише.
Свештеници моји и старешине моје
у граду помреше
тражећи хране
да окрепе душу своју.
20Господе, погледај бол мој!
Утроба ми се преврће,
у грудима дрхти срце моје
јер сам пркосан био.
Напољу бесни мач,
унутра – смрт!
21Чули су уздахе моје,
али утешитеља нема.
Сви непријатељи моји
чују за несрећу моју
и радују се што ми то учини!
Пошаљи дан и објави
да њима као мени буде!
22Нека изађе пред лице твоје
сва злоћа њихова.
Учини им као што си мени учинио
за све грехе моје.
Много је уздаха мојих
и тугује срце моје.
Currently Selected:
Тужбалице 1: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
