Исус Навин 22

Повратак прекојорданских племена

1Потом сазва Исус Рувимово, Гадово и половину Манасијиног племена. 2Он им рече: „Испунили сте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Слушали сте и мене у свему што сам вам заповедао. 3Нисте остављали браћу своју дуго, до дана данашњега. Извршавали сте заповест Господа, Бога свога. 4Сада је Господ, Бог ваш, донео мир браћи вашој, као што им је обећао. Сада се ви вратите у шаторе своје у земљу наследства свога с оне стране Јордана, коју вам је одредио Мојсије, слуга Господњи. 5Само пазите да испуњавате заповести и закон који вам је дао Мојсије, слуга Господњи: да волите Господа, Бога свога, и да увек идете путевима његовим, да чувате заповести његове, да сте му верни и да му служите свим срцем својим и свом душом својом.” 6Тада их Исус благослови и отпусти их, а они пођоше ка својим шаторима.

7Мојсије је једној половини Манасијиног племена дао наследство у Васану, а другој половини дао је усред браће њихове, са ове, западне стране Јордана. Кад их отпусти у њихове шаторе, он их благослови. 8Рече им говорећи: „Ви се враћате у шаторе своје са благом великим, са много стоке, сребра, злата, бронзом, гвожђем и са много одеће. Поделите плен од непријатеља својих са браћом својом.” 9Тада пођоше синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијиног. Одоше од синова Израиљевих из Силома у земљи хананској и пођоше у земљу галадску, у земљу наследства свога, коју су запосели, као што им је Господ преко Мојсија заповедио.

Зидање споменика

10Кад су стигли до области Јордана у земљи хананској, подигоше синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена велики, наочит жртвеник. 11Синови Израиљеви чуше како се говори: „Гле, синови Рувимови, синови Гадови и половина Манасијиног племена подигоше жртвеник спрам земље хананске, крај Јордана, с оне стране земље синова Израиљевих.” 12Кад то чуше синови Израиљеви, сабра се сав збор синова Израиљевих у Силом да пођу у бој против оних.

13Синови Израиљеви послаше синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини Манасијиног племена у земљу галадску Финеса, сина свештеника Елеазара. 14Са њим је било десет поглавара, по један поглавар из сваког дома отачкога над хиљадама у Израиљу. 15Они дођоше у земљу галадску к синовима Рувимовим и синовима Гадовим и половини племена Манасијиног и рекоше им говорећи: 16„Овако пита сав збор Господњи: ‘Каква је то невера коју чините против Бога Израиљевог? Тиме што сте подигли жртвеник одбацили сте данас Господа. Одметнули сте се данас од Господа! 17Зар вам није доста греха Фегоровог, од којег се нисмо очистили до данас и због којег је дошао помор на збор Господњи? 18Ви се данас одвраћате од Господа. Ако се побуните против Господа данас, сутра ће се Он разгневити на сав збор Израиљев! 19Ако мислите да је земља вашег наследства нечиста, онда пређите у земљу наследства Господњег у којој је пребивалиште Господње. Настаните се међу нама. Само се не одмећите од Господа и не одмећите се од нас тиме што дижете жртвеник мимо жртвеника Господа, Бога нашег. 20Зар се није Ахан, син Зарин, огрешио о закон уништења? Гнев се сручио на сав збор Израиљев, а не на једног који је сагрешио.’”

21Тада синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијиног одговорише и рекоше поглаварима племена Израиљевих: 22„Бог над боговима, Господ је Бог над боговима, Господ зна и Израиљ нека зна: ако је ово била побуна или одметање од Господа, нека нас данас не спасе. 23Ако смо подигли жртвеник да се одметнемо од Господа или да приносимо жртве паљенице, приносе или да приносимо жртве захвалне, онда нека Господ истражи. 24Ми смо то учинили јер смо се забринули. Помислили смо да ће сутра синови ваши казати синовима нашим и да ће им рећи: ‘Шта ви имате са Господом, Богом Израиљевим? 25Господ је поставио Јордан као границу, синови Рувимови и синови Гадови. Ви немате део са Господом.’ Тако ће синови ваши одвратити синове наше да не поштују Господа. 26Зато рекосмо: ‘Хајде да подигнемо жртвеник, не за жртву паљеницу, ни другу жртву, 27него да буде сведочанство између нас и вас и међу потомцима нашим, да ћемо служити Господу жртвама паљеницама, приносима и жртвама захвалним. Тако неће моћи рећи једном синови ваши синовима нашим: Ви немате везе са Господом. 28Још рекосмо: Ако бисмо некад рекли то нама или потомцима нашим, тада ћемо казати: Погледајте облик жртвеника којег подигоше оци наши, не за жртве паљенице и друге жртве, већ за сведочанство нама и вама. 29Далеко од тога да се одмећемо од Господа данас дижући жртвеник за жртве паљенице и друге жртве, ван жртвеника Господа, Бога нашег, који је пред пребивалиштем.’”

30Кад свештеник Финес, старешине збора и поглавари племена израиљских који су били с њим чуше речи које им рекоше синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, беху задовољни. 31Тада Финес, син свештеника Елеазара, рече синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: „Данас увидесмо да је Господ међу нама јер се нисте огрешили о Господа. Сачували сте синове Израиљеве од казне Господње.”

32Потом Финес, син свештеника Елеазара, и поглавари одоше од синова Рувимових и од синова Гадових из земље галадске у земљу хананску к синовима Израиљевим и казаше им одговор. 33Синовима Израиљевим би то по вољи. Благосиљали су Бога и одустали су од намере да зарате с њима и да опустоше земљу у којој су пребивали синови Рувимови и синови Гадови. 34Синови Рувимови и синови Гадови прозваше тај жртвеник Ед („Сведочанство нам је да је Господ – Бог”).

Currently Selected:

Исус Навин 22: SNP_CNZ

Highlight

Copy