Јона 1
1
Јонина непослушност
1Реч Господња дође Јони, сину Аматијевом, говорећи: 2„Устани, иди у Ниневију, град велики, и проповедај против њега, јер злоћа његова дође пред лице моје.”
3Јона устаде да бежи од Господа у Тарсис. Он сиђе у Јопу и нађе лађу која је пловила за Тарсис. Он плати возарину и уђе у њу да отплови с њима, даље од Господа. 4Међутим, Господ подиже на мору силан ветар. Настаде велика бура на мору да је изгледало да ће се лађа разбити. 5Морнари се уплашише и сваки призиваше свога бога. Бацали су ствари из лађе да би је олакшали. Јона је сишао у дно лађе, легао је и чврсто заспао.
6Заповедник лађе му приђе и рече му: „Зашто спаваш? Устани и призивај свога бога! Можда ће нас се Бог сетити да не пропаднемо.” 7Потом рекоше један другоме: „Ходите да бацимо жреб да видимо због кога дође ово зло.” Они бацише жреб и жреб показа на Јону. 8Тада му они рекоше: „Кажи нам зашто ово зло дође на нас? Чиме се бавиш? Одакле долазиш? Из које си земље и из ког си народа?” 9Он им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.” 10Тада се уплашише људи, уплашише се веома, и рекоше му: „Шта си то учинио?” Сазнали су људи да он бежи од Господа јер им је то он рекао. 11Они га запиташе: „Шта да радимо с тобом да би се море смирило?” Море је све више беснело. 12Он им одговори: „Узмите ме и баците ме у море, па ће се море смирити. Знам да је због мене дошла на вас ова велика бура.”
13Људи почеше веслати да би се приближили копну, али нису могли јер се море дизало против њих. 14Тада они призваше Господа и рекоше: „О, Господе! Не дај да изгинемо због душе овог човека! Немој да свалиш на нас крв невину, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш!” 15Потом узеше Јону, бацише га у море, и море се смири.
16Тада се људи уплашише веома, принесоше жртве Господу и учинише завете.
Currently Selected:
Јона 1: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
