Јов 29
29
Некадашња Јовова срећа
1Јов настави говор и рече:
2„Ко може да ми врати протекле месеце,
оне дане кад ме је Бог чувао?
3Над главом мојом сијала је светиљка његова,
кроз таму сам ишао под светлошћу његовом.
4Какав сам био у данима зрелости моје,
кад је пријатељство Божје било над шатором мојим?
5Уз мене је био Свемогући
и деца моја око мене.
6У млеку су ми се ноге купале,
а из стене излазили потоци уља.
7Кад сам излазио на врата градска,
столицу своју сам на трг постављао.
8Кад би ме видели, младићи би се повлачили,
а старци би устајали и стајали.
9Великаши су престајали да говоре,
уста своја су руком прекривали.
10Управитељи су глас утишавали,
језик би им прионуо за непца.
11Ко ме је слушао, називао ме је блаженим,
а хвалило ме је око које ме је видело.
12Избављао сам сиромаха који је кукао
и убогог који је без заштитника.
13На мене је долазио благослов изгубљених
и орасположио сам срце удовици.
14Правда је била одећа у коју сам се облачио,
огртач и покривало пресуда моја.
15Слепом сам био очи, а хромом ноге,
16отац убогим, странцима заступник.
17Разбијао сам зубе неправеднику
и из вилица његових плен чупао.
18Мислио сам: ‘Умрећу у свом гнезду,
дани ће ми као птице бити бројни.
19Корен мој се пружао до воде,
роса је ноћила на гранама мојим.
20Слава моја се обнављала,
у руци ми се лук подмлађивао.’
21Ишчекивали су ме и слушали
и ћутећи примали савет мој.
22После мог говора нису додавали,
тако их је напајала беседа моја.
23Жудели су за мном као за кишом
и отварали уста своја као на позну кишу.
24Осмехивао сам им се кад су малаксавали
и нису мутили сјај мог лица.
25Ја сам им пут одређивао,
седео сам у прочељу,
био сам као цар међу војском,
као онај који ојађене теши.
Currently Selected:
Јов 29: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
