Јов 17
17
Наставак тужбалице
1Губим дах, дани ми се завршавају, гроб ме чека.
2Око мене је ругање,
не могу око да склопим од брбљања њихових.
3Заштити ме, буди ми јемац!
Ко би ми руку пружио?
4Од њихових срца сакрио си разум,
нећеш их пустити да победе.
5Пријатељима се раздаје имање,
а деци његовој очи се гасе.
6Постао сам ругло народима,
онај коме у лице пљују.
7Од јада ми се очи муте,
као сенка су сви удови моји.
8Праведници ће се томе зачудити,
честити ће на безбожника устати.
9Праведник ће се држати свог пута
и ојачаће онај чије су руке чисте.
10Вратите се опет и приђите,
али међу вама мудрости нема.
11Дани ми прођоше, замисли пропадоше
које сам у срцу свом имао.
12Претварају ноћ у дан,
светлост им близу таме.
13Надам се да ће ми кућа у подземљу бити,
у тами ћу постељу своју спремити.
14Гробу вичем: ‘Ти си мој отац!’
и црвима: ‘Ви сте мати моја и сестра моја!’
15Чему још да се надам?
Ко гледа надање моје?
16Оно ће у подземље сићи
да у праху заједно почивамо.”
Currently Selected:
Јов 17: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
