Јован 4

Исус и Самарићанка

1Кад, дакле, Господ сазна да су фарисеји чули како Исус више ученика стиче и крштава него Јован, 2премда Исус сам није крштавао, него његови ученици, 3остави Јудеју и оде опет у Галилеју. 4А требало је да прође кроз Самарију. 5Тада дође у самарићански град звани Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу; 6онде беше бунар Јаковљев. Исус тада, уморан од пута, сеђаше тако на бунару; било је око шестога часа. 7Дође једна жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај ми да пијем!” 8Ученици његови пак беху отишли у град да купе хране. 9Самарићанка му рече: „Како то ти – као Јудејац – тражиш од мене, Самарићанке, да пијеш?” Јудејци се, наиме, нису мешали са Самарићанима. 10Одговори Исус и рече јој: „Кад би знала дар Божји и ко је тај који ти говори: ‘Дај ми да пијем’, замолила би га и он би ти дао воду живу.” 11Рече му жена: „Господе, немаш ни чиме да захватиш, а бунар је дубок; откуда ти, дакле, жива вода? 12Зар си ти већи од оца нашега Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега сам, и синови његови, и стока његова?” 13Одговори Исус и рече јој: „Сваки ко пије од ове воде, опет ће ожеднети. 14А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде која увире у вечни живот.” 15Рече му жена: „Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам воду.” 16Рече јој: „Иди, позови свога мужа и дођи овамо.” 17Одговори жена и рече му: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро си казала да немаш мужа; 18јер си имала пет мужева, и кога сад имаш није ти муж; то си истинито рекла.” 19Рече му жена: „Господе, увиђам да си пророк. 20Наши очеви су се молили Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.” 21Рече јој Исус: „Веруј ми, жено, да иде час кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22Ви се молите ономе што не знате, ми се молимо ономе што знамо, јер спасење долази од Јудејаца. 23Него иде час и већ је ту кад ће се прави богомољци молити Оцу у Духу и истини; јер Бог жели такве богомољце. 24Бог је Дух, и који му се моле, треба да се моле у Духу и истини.” 25Рече му жена: „Знам да ће доћи Месија који се зове Христос; кад он дође, обавестиће нас о свему.” 26Рече јој Исус: „Ја сам – који говорим с тобом.”

27Утом дођоше његови ученици и чуђаху се што је говорио са женом, али ниједан не рече шта тражиш или што говориш с њом. 28Тада жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: 29„Дођите, видите човека који ми рече све што сам учинила. Да није то Христос?” 30Изађоше из града и долажаху к њему. 31У међувремену су га ученици молили говорећи: „Рави, једи!” 32Но он им рече: „Ја треба да једем једно јело које ви не знате.” 33Тада ученици говораху међу собом: „Да му није ко донео да једе?” 34Рече им Исус: „Моје јело је у томе да извршим вољу онога који ме је послао и да свршим његово дело. 35Не кажете ли ви: ‘Још четири месеца, па долази жетва?’ Ето, кажем вам, подигните своје очи и погледајте њиве како се жуте за жетву. 36Већ жетелац прима плату и скупља род за вечни живот да се сејач и жетелац радују заједно. 37Јер је у овоме истинита реч: ‘Један сеје, а други жање.’ 38Ја вас послах да жањете оно за шта се ви нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте ушли у њихов труд.”

39А многи Самарићани из онога града повероваше у њега због речи ове жене, која је сведочила да јој је Исус рекао све што је учинила. 40А кад дођоше к њему Самарићани, мољаху га да остане код њих; и оста онде два дана. 41И још више их је поверовало због његове речи, 42а жени говораху: „Сад не верујемо због твог казивања; сами смо, наиме, слушали и знамо да је овај човек заиста Спаситељ света.”

Вера царевог чиновника

43После та два дана оде оданде у Галилеју. 44Јер је сам Исус посведочио да пророк у свом завичају нема поштовања. 45Кад, дакле, дође у Галилеју, примише га Галилејци, који су видели све што је учинио у Јерусалиму о празнику, јер су и сами дошли на празник.

46И дође опет у Кану галилејску, где је претворио воду у вино. А беше неки царев чиновник чији је син боловао у Кафарнауму. 47Овај, чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и мољаше га да сиђе и да му излечи сина јер беше на самрти. 48Тада му рече Исус: „Ако не видите знакова и чуда, нећете да поверујете.” 49Рече му царев чиновник: „Господе, сиђи док није умрло моје дете.” 50Рече му Исус: „Иди, твој син живи.” Човек поверова речи које му рече Исус и оде. 51Но, још на путу сретоше га слуге јављајући да је његово дете у животу. 52Он се распитиваше од њих за час кад је пошло набоље; рекоше му да га је јуче, у седмом часу, пустила грозница. 53Тада је разумео отац да је то било у онај час кад му је Исус рекао: „Живи твој син”; и поверова он и сав дом његов. 54Ово пак друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.

Currently Selected:

Јован 4: SNP_CNZ

Highlight

Copy