Јован 11

Лазарево васкрсење

1Беше пак један болесник Лазар из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте. 2А Марија, чији брат беше болестан, била је она која је помазала Господа миром и убрисала његове ноге својом косом. 3И сестре му поручише: „Господе, види, болестан је онај кога ти волиш.” 4А кад Исус чу, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божју, да се њом прослави Син Божји.” 5А Исус је волео Марту, и њену сестру, и Лазара. 6Па кад чу да је он болестан, оста тада још два дана у месту где је био. 7После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.” 8Рекоше му ученици: „Рави, сад су Јудејци тражили да те убију камењем, и опет идеш онамо?” 9Одговори Исус: „Зар нема дан дванаест часова? Ако неко иде по дану, не спотиче се јер гледа светлост овога света; 10а ако ко иде по ноћи, спотиче се зато што у њему нема светлости.” 11Ово рече и после тога им продужи: „Наш пријатељ Лазар је заспао; него, идем да га пробудим.” 12Тада му рекоше ученици: „Господе, ако је заспао, оздравиће.” 13Но Исус је говорио о његовој смрти, а они помислише да говори о починку сна. 14Тада им Исус рече отворено: „Лазар је умро, 15и радујем се због вас што нисам био онде – да поверујете. Него, хајдемо до њега.” 16На то Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.”

17Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу. 18А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко. 19И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом. 20Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће. 21Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат. 22И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.” 23Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.” 24Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.” 25Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?” 27Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.”

28Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.” 29А кад она то чу, уста брзо и оде к њему; 30Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта. 31Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче. 32А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.” 33Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се 34и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!” 35Исусу ударише сузе. 36Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!” 37А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?”

38На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу. 39Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.” 40Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.” 41Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.” 43Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!” 44Изађе мртвац обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: „Развијте га и пустите га да иде.”

Синедрион против Исуса

45Тако многи од Јудејца који су дошли Марији и видели шта је учинио повероваше у њега; 46а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио. 47Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион и говораху: „Шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке? 48Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.” 49А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: „Ви не знате ништа, 50и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.” 51А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ, 52и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божју. 53Тако се после онога дана договорише да га убију.

54Стога, Исус није више јавно ишао међу Јудејцима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима. 55А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56Тражили су Исуса и, стојећи у храму, говораху међу собом: „Шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?” 57А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да ако ко сазна где је, нека јави да га ухвате.

Currently Selected:

Јован 11: SNP_CNZ

Highlight

Copy