Јеремија 8
8
Казна народу због отпадништва
1„У то време”, говори Господ, „извадиће се из гробова кости царева Јудиних, кости великаша њихових, кости свештеника, кости пророка и кости становника јерусалимских. 2Поређаће их према Сунцу и Месецу и према свој војсци небеској коју су волели, којој су служили, за којом су ишли, коју су питали и којој су се клањали. Неће их покупити ни сахранити, него ће бити ђубриво земљи. 3Тада ће више волети смрт него живот сав остатак што преостане од овог злог поколења, који претекну по свим местима куда их расејем”, говори Господ Саваот.
4„Реци им: Овако говори Господ:
Падне ли ко, зар не устаје?
Ко залута, зар се поново не враћа?
5Зашто стално лута
тај народ јерусалимски?
Чврсто се држи заблуде
и неће да се обрати.
6Пазио сам и слушао:
не говоре истину,
нико се не каје за злоћу своју.
7Рода под небом зна своје време,
грлица, ластавица и ждрал
знају време кад се враћају,
а суд Господњи не зна народ мој.
8Како говорите: ‘Мудри смо
и у нас је закон Господњи!’
Заиста, гле, у лаж га је претворила
лажљива писаљка писара.
9Мудраци треба да се посраме.
Сметени су и упетљани.
Гле, одбацише реч Господњу!
Каква им је онда мудрост?
10Зато ћу другима дати жене њихове,
а освајачима поља њихова.
Од малог до великог
теже за пленом.
Од пророка до свештеника
– сви су варалице.
11Олако лепе ране народа мог.
Вичу: ‘Мир, мир’, а мира нема.
12Нека се постиде зато што су гадости чинили.
Они се не стиде и не знају шта је стид.
Зато ће попадати са онима који падају,
срушиће се кад их казним”, говори Господ.
13„Повући ћу и завршити с њима”,
говори Господ.
„Нема грозда на лози,
ни смокве на дрвету,
а лишће је опало.
Узеће им се оно што им је било дато.”
14Зашто седимо?
Скупимо се и уђимо у утврђене градове
да тамо погинемо!
Господ, Бог наш, затире нас,
напаја нас водом отровном
јер смо Господу грешили.
15Надасмо се миру,
али добра нема.
Време излечења – ужас!
16Од Дана допире
њиштање коња њихових.
Од рзања пастува њихових
сва земља дрхти.
Долазе, прождиру земљу
и све што је у њој,
градове и становнике њихове.
17„Ево, пуштам на вас змије отровне
од којих нема лека.
Оне ће вас уједати”,
говори Господ.
18Хтео бих у муци да се разведрим,
али је клонуло срце моје.
19Ево, запомажу кћери народа мог
из земље далеке.
Зар Господ није на Сиону?
Није у њему цар његов?
„Зашто ме разгневише киповима својим,
туђим и ништавним?”
20Жетва прође, лето оде,
а ми се не избависмо!
21Због пропасти кћери народа мог
жалостан сам и уплашен.
22Зар нема балсама у Галаду?
Зар тамо нема лекара?
Зашто нема лека
кћери народа мог?
23Ко ће дати воду глави мојој,
да извор суза буде око моје?
Плакао бих дању и ноћу
за побијенима кћери народа свог!
Currently Selected:
Јеремија 8: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
