Јеремија 51
51
Господ кажњава Вавилон
1Овако говори Господ:
„Ево, подићи ћу на Вавилон
и противнике моје
ветар разорни.
2Послаћу на Вавилон вејаче
да га развеју
и опустоше земљу његову
кад га са свих страна опколе
у дан кобни.
3Стрелац нека затеже лук свој
на стрелца
и на оног охолог у оклопу.
Немојте штедети младиће њихове,
уништите сву војску њихову!
4Нека леже побијени у земљи халдејској
и прободени на улицама њеним.”
5Нису Израиљ и Јуда удовице
свога Бога, Господа Саваота,
иако је земља њихова грешила
свецу Израиљевом.
6Бежите из Вавилона,
нека свако спасава живот свој
да не изгинете због греха његовог!
Време је казне Господње,
свако по заслузи добија.
7Вавилон је био пехар златни
у руци Господњој,
напајао је сву земљу.
Тим вином се варвари опише,
и зато варвари полудеше.
8Одједном Вавилон паде и разби се.
Ридајте над њим!
Донесите балсам за рану његову,
можда ће оздравити!
9„Хтели смо Вавилон да лечимо,
али га не исцелисмо.
Оставите га! Пођимо сваки
у постојбину своју!
До неба допире осуда његова
и до облака досеже.
10Господ је изнео правду нашу.
Ходите да на Сиону објавимо
дело Господа, Бога свога!”
11Наоштрите стреле,
пуните тобоце!
Господ подиже дух царева мидских
јер је наумио да Вавилон сатре.
То је освета Господња,
освета храма његовог.
12Развијте заставу против зидина вавилонских!
Појачајте стражу, поставите стражаре,
наместите заседе!
Господ је наумио и учиниће
све што је рекао за становнике вавилонске.
13Ти станујеш крај вода многих
и много блага имаш.
Крај ти дође
и свршетак лакомости твојој.
14Господ Саваот собом се заклео:
„Иако сам те напунио људима
као скакавцима,
заориће се над тобом
вика бојна!”
15Он је земљу створио силом својом,
васељену утврдио мудрошћу својом
и небеса разапео разумом својим.
16Кад се заори глас његов,
хуче воде небеске.
Он пушта облаке с крајева земаљских,
баца муње с кишом
и изводи ветар из скровишта његових.
17Сваки човек од знања подивља,
сваки златар се стиди кипа свог,
јер је лаж кип његов,
нема духа у њему.
18Ништавни су, смешни предмети,
пропашће у време казне.
19Није као они део Јаковљев,
јер он је све створио,
Израиљ је наследство његово,
име му је Господ Саваот.
20„Ти си ми био маљ,
оружје бојно.
Помлатих тобом народе,
тобом разорих царства.
21Сатро сам тобом коња
и јахача његовог,
сатро сам тобом кола
и возача њеног.
22Сатро сам тобом човека и жену,
сатро сам тобом старца и дете.
Сатро сам тобом младића и девојку.
23Сатро сам тобом пастира и стадо његово,
сатро сам тобом орача и запрегу његову,
сатро сам тобом великаше и властелу.
24Сад ћу на ваше очи казнити Вавилон
и све Халдејце
за све зло које учинише Сиону”,
говори Господ.
25„Ево ме на тебе, горо погибељна”,
говори Господ,
„која затиреш сву земљу.
Замахујући на тебе руком својом,
свалићу те са стене.
Претворићу те у гору спаљену.
26Неће више из тебе вадити
камен угаони, ни камен за темељ.
Бићеш пустош вечита”,
говори Господ.
27Подигните заставу у земљи,
дуните у трубу међу варварима!
Поставите против њега војсковођу!
Доведите коње као скакавце бодљикаве!
28Припремите против њега варваре,
цареве мидске и војводе њихове,
управитеље њихове
и сву земљу којом владају!
29Тада ће се земља затрести и задрхтати
јер се сручи на Вавилон
наум Господњи
да претвори земљу вавилонску у пустињу,
у којој нико не живи.
30Јунаци вавилонски одусташе од борбе,
у утврђењима седе.
Неста храбрости њихове,
као жене постадоше.
Спаљени су станови њихови,
поломише се пречаге њихове.
31Гласник гласника сустиже,
весник весника сустиже
да цару вавилонском јаве
да му је град са свих страна заузет,
32сви прелази запоседнути,
тврђаве попаљене
и војници преплашени.
33Овако говори Господ Саваот,
Бог Израиљев:
„Кћи је вавилонска као њива.
Време је да се мало обради,
па ће јој доћи време жетве.”
34„Цар вавилонски Навуходоносор
поједе ме и сатре.
Баци ме као посуду празну.
Прождре ме као неман,
напуни трбух свој
врлинама мојим,
па ме отера.”
35„Нека патња тела мога
на Вавилон падне”,
рећи ће становници Сиона,
„И крв ће моја на становнике Халдеје”,
рећи ће становници Јерусалима.
36Зато овако говори Господ:
„Ево, ја ћу водити парницу твоју
и осветићу те.
Исушићу море његово,
пресушићу изворе његове.
37Вавилон ће бити гомила камења,
легло шакала,
ужас и ругло ненастањено.
38Заједно као лавови ричу
и као лавићи завијају.
39Кад се загреју,
припремићу им пијанку.
Напићу их да изнемогну,
да сном вечним заспе
и да се више не пробуде”,
говори Господ.
40„Привешћу их као јагањце на клање,
као овнове и јарце.”
41Како је Вавилон освојен?
Како је заузет понос целе земље?
Како Вавилон постаде гроза
међу варварима?
42Навали море на Вавилон,
прекрише га таласи његови.
43Пустош постадоше градови његови,
земља сасушена и пуста,
земља ненастањена,
у којој нико не живи,
нити њом пролази син човечји.
44„Казнићу Вила у Вавилону,
из уста његових истргнућу
оно што је прождрао.
Неће више к њему
народи хрлити,
срушиће се зидине вавилонске!
45Изађи из њега, народе мој!
Нека свако спасава живот свој
од жестоког гнева Господњег!
46Немојте да каже срце ваше:
‘Не бојте се вести,
које се чују у земљи!’
47Зато, ево, долазе дани
кад ћу казнити кипове вавилонске.
Сва ће се застидети земља његова
и сви ће разбијени лежати
посред града.
48Тада ће над Вавилоном клицати
небо и земља, и све што је на њима,
јер ће са севера затирач доћи”,
говори Господ.
49„Вавилон ће пасти
због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона падали
побијени по свим земљама.”
50Идите ви који сте од мача утекли,
немојте стајати!
Спомињите Господа из даљине
и нека вам је Јерусалим у срцу!
51„Стидели смо се слушајући срамоту,
стид прекри лица наша
кад туђинци упадоше
у светилиште храма Господњег.”
52„Зато, ево, долазе дани”,
говори Господ,
„кад ћу казнити кипове његове.
По целој земљи рањеници ће јечати.
53Да се Вавилон на небо успење,
да се утврди на висини,
навалиће на њега затирачи моји”,
говори Господ.
54Вапај се чује из Вавилона,
страшан пораз из земље халдејске.
55Господ пустоши Вавилон,
стишава страшну буку његову.
Таласи његови хуче
као воде велике,
разлеже се хука њихова.
56Дође затирач на Вавилон,
зароби јунаке његове
и поломи лукове њихове.
Господ Бог је затирач,
он сигурно кажњава.
57„Опићу великаше његове,
мудраце његове, заповеднике његове,
намеснике његове и јунаке његове
тако да ће сном вечним заспати
и неће се пробудити”,
говори цар којем је име Господ Саваот.
58Овако говори Господ Саваот:
„Сасвим ће се развалити
широки зидови вавилонски.
Спалиће се огњем
висока врата његова.
Залуд су се народи трудили
и радници за ватру мучили!”
59Ово је реч коју наложи пророк Јеремија Сераји, сину Нирија, сина Масијиног, кад овај пође од јудејског цара Седекије у Вавилон четврте године царевања његовог. Сераја је био главни управитељ. 60Јеремија написа у један свитак све зло које ће доћи на Вавилон, све оне речи које су написане против Вавилона.
61Јеремија рече Сераји: „Кад дођеш у Вавилон, гледај да објавиш све ове речи. 62Реци им: ‘Господе, ти си сам рекао за ово место да ћеш га уништити тако да нико више у њему не живи, ни човек, ни животиња, него да буде пустош довека.’ 63Кад прочиташ свитак, вежи за њега камен и баци га у Еуфрат. 64Потом им реци: ‘Тако ће потонути Вавилон и неће се више подићи од несреће коју ћу на њега сручити.’”
То су речи Јеремијине.
Currently Selected:
Јеремија 51: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
