Јеремија 36

Спаљивање Јеремијиног списа

1Четврте године цара Јудиног Јоакима, сина Јосијиног, дође ова реч од Господа Јеремији говорећи: 2„Узми свитак и напиши у њему све речи које сам ти рекао за Израиљ и Јуду и за све варваре од дана кад сам почео да ти говорим, од дана Јосијиних, до данас. 3Можда ће чути дом Јудин за сву несрећу коју сам наумио да сручим на њих, па ће се вратити свако са свог злог пута. Тада бих им опростио безакоње и грех њихов.”

4Тада Јеремија дозва Ниријевог сина Варуха и Варух написа на свитку из уста Јеремијиних све речи које му Господ беше објавио. 5Потом Јеремија наложи Варуху говорећи: „Мени није дозвољено, па не могу да идем у храм Господњи. 6Пођи ти и у дан поста прочитај са свитка речи Господње које си преко мојих уста записао свим Јудејцима који су дошли из градова својих. 7Можда ће вапаји њихови стићи до Господа и можда ће се одвратити свако са свог пута злог. Велики су гнев и срџба којим Господ прети народу овом.” 8Ниријев син Варух учини све што му је пророк Јеремија наложио и прочита са свитка речи Господње у храму Господњем.

9У петој години Јосијиног сина Јоакима, цара Јудиног, деветог месеца, прогласи се пост пред Господом за сав народ из Јерусалима и свем народу који је дошао из градова Јудиних у Јерусалим. 10Варух прочита целом народу са свитка речи Јеремијине у храму Господњем, у одаји Сафановог сина Гемарије писара, у горњем предворју, код Нових врата храма Господњег.

11Кад чу Михеј, син Гемарије, сина Сафановог, све речи Господње са свитка, 12он сиђе у дом царев у писареву одају и, гле, ту су седели сви великаши: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарија и сви поглавари. 13Тада им Михеј саопшти све речи које је чуо кад је Варух читао свитак народу.

14Онда великаши послаше Варуху Јудија, сина Натаније, сина Селемије, сина Хусијева, и поручише по њему: „Узми у руку свитак с ког си читао народу и дођи.” Варух, син Ниријев, узе свитак у руке и дође к њима. 15Они му рекоше: „Седи и читај да чујемо.” Варух им прочита. 16Кад они чуше све речи, уплашише се сви и рекоше Варуху: „Морамо да кажемо цару све ове речи.” 17Затим запиташе Варуха говорећи: „Кажи нам како си написао све ове речи из уста његових?” 18Варух им одговори: „Он ми је устима говорио све те речи, а ја сам записивао на свитку црнилом.” 19Тада великаши рекоше Варуху: „Иди, сакријте се и ти и Јеремија, да нико не зна где сте!”

20Потом одоше цару у дворско предворје и казаше цару све оне речи. Свитак су оставили у одају писара Елисаме. 21Цар посла Јудија да донесе свитак. Овај га донесе из одаје писара Елисаме. Јудија поче читати да чује цар и да чују сви великаши који су стајали око цара. 22Цар је седео у зимском двору, деветог месеца, а пред њим је био жар на решеткама. 23Кад Јудије прочита три-четири листа, цар их исече писарским ножем и бацаше на жар на решетки све док не изгоре цео свитак на жару на решетки. 24Ни цар ни слуге његове које су чуле све оне речи не уплашише се и не раздераше одећу. 25Иако су Елнатан, Делаја и Гемарија молили цара да не спаљује свитак, он их не послуша. 26Цар нареди Јерамеилу, сину царевом, Сераји, сину Азриловом и Селемији, сину Авдиловом, да ухвате писара Варуха и пророка Јеремију. Међутим, њих Господ сакри.

27Пошто је цар спалио свитак с речима које је записао Варух из уста Јеремијиних, дође реч Господња Јеремији, говорећи: 28„Узми други свитак и напиши на њему све пређашње речи које су биле написане на свитку који је цар Јудин Јоаким спалио. 29А против цара Јудиног Јоакима кажи: Овако говори Господ: ‘Ти си спалио онај свитак говорећи: Зашто си на њему написао и рекао да ће доћи цар вавилонски који ће опустошити земљу ову и истребити људе и стоку?’” 30Зато овако говори Господ за цара Јудиног Јоакима: „Он неће имати потомка да седи на престолу Давидовом, а његово мртво тело биће бачено на припеку дању и на мрак ноћу. 31Казнићу њега, потомке његове и слуге његове због безакоња њихових. Пустићу на њих, на све становнике Јерусалима и на све Јудејце све несреће којима сам им претио, али они не послушаше.”

32Тада Јеремија узе други свитак и даде га писару Варуху, сину Ниријевом. Овај записа на њему из уста Јеремијиних све речи које су биле на оном свитку који спали цар Јудин Јоаким огњем. Још је дописано много речи онаквих.

Currently Selected:

Јеремија 36: SNP_CNZ

Highlight

Copy