Јеремија 2
2
Прекор Израиљу
1Дође ми реч Господња говорећи:
2„Иди и вичи у уво Јерусалиму:
Овако говори Господ:
‘Сећам се твоје милине младалачке,
љубави вереничке твоје.
Ти пође за мном у пустињу,
по земљи у којој се не сеје.
3Израиљ беше светиња Господу,
првина од плодова његових.
Ко год је од њих јео,
бивао је кажњен,
и зло га је сналазило’”,
говори Господ.
4Чујте реч Господњу, доме Јаковљев
и сви родови дома Израиљевог!
5Овако говори Господ:
„Какву су неправду нашли на мени
оци ваши,
па одступише од мене?
Пођоше за ништавилом,
и ништавило постадоше.
6Нису се запитали:
Где је Господ који нас је извео
из земље египатске,
који нас је по путевима водио,
по земљи пустој и непроходној,
по земљи сувој и тамној,
по земљи кроз коју нико пролазио није,
нити се човек тамо настанио?
7Довео сам вас у земљу плодну,
да се храните родом њеним
и добротом њеном.
Кад сте у њу ушли,
оскрнависте земљу моју
и наслеђе моје
у гадост претвористе.
8Свештеници нису говорили:
Где је Господ?
Тумачи закона нису ме познали,
пастири отпадоше од мене.
Пророци пророковаху у име Валово
и ишли су за стварима залудним.
9Зато ћу се парничити с вама”,
говори Господ,
„парничићу се и са синовима синова ваших.
10Пређите, дакле, на острва китимска и гледајте,
пошаљите у Кидар и разгледајте добро,
па видите да ли је било тако нешто.
11Да ли су варвари променили богове,
иако то нису богови?
А народ мој замени славу своју
за оно што не помаже!
12Зачуди се томе небо,
згрози се и запрепасти се”,
говори Господ.
13„Значи, два зла учини народ мој:
оставише мене, извор воде живе,
и ископаше себи студенце,
студенце проваљене,
који не могу воду да држе.
14Да ли је Израиљ слуга?
Да ли је рођен такав?
Зашто је плен постао?
15На њега ричу лавићи,
подижу глас свој.
У пустош су претворили земљу његову,
спаљени су градови његови,
становништво нестало.
16Синови нофски и тафнески
теме ти обријаше.
17Зар није томе криво отпадништво твоје
од Господа, Бога твог,
кад те је правим путем водио?
18А сад, шта ће ти пут египатски,
да са Нила воду пијеш?
Шта ће ти пут асирски,
да са Еуфрата воду пијеш?
19Кажњава те злоћа твоја
и прекорева те отпадништво твоје.
Схвати и види
како је зло и горко то
што остављаш Господа, Бога свога,
и мене се не бојиш”,
говори Господ, Господ Саваот.
20„Ти си одавно изломио јарам свој
и раскинуо конопце своје.
Рекао си: ‘Нећу да служим!’
Ипак си на сваком хуму узвишеном,
под сваким дрветом зеленим
с идолима општио.
21Ја сам те засадио као лозу изабрану,
као врсту племениту.
Како си се претворио у јалов род,
у лозу дивљу?
22Ако се и лужином опереш
и узмеш доста пепела,
остаће безакоње твоје преда мном”,
говори Господ Господ.
23„Како можеш да кажеш:
‘Нисам сагрешио, нисам за боговима ишао?’
Погледај по долинама пут свој!
Схвати шта си учинио!
Ти си као брзоплета камила
која мења пут свој,
24као дивља магарица
навикла на пустињу,
која пожудно дахће.
Ко ће јој жељу испунити?
Ко је тражи, наћи ће је без муке
у време њено.
25Пази да ти ноге не постану босе,
ни грло да ти ожедни.
Ти кажеш: ‘Немогуће!
Ја волим туђе
и за њима идем!’
26Као што се лопов посрами
кад га ухвате,
тако ће се постидети дом Израиљев:
они цареви њихови, кнезови њихови,
свештеници њихови и пророци њихови.
27Они говоре дрвету: ‘Ти си отац мој’,
и камену: ‘Ти си ме родио!’
Окрећу ми леђа, а не лице,
а кад су у невољи, запомажу:
‘Устани, спаси нас!’
28А где су богови твоји
које си направио себи?
Нека устану ако могу да те спасу
у време невоље твоје!
Ти имаш толико богова, колико и градова,
о, Јудо!
29Зашто се спорите са мном?
Ви сте мене напустили”,
говори Господ.
30„Узалуд сам ударао синове ваше,
они поуку не примише.
Мач ваш прождре пророке ваше,
као што лав прождире.
31Какав сте род?”
Видите реч Господњу:
„Зар сам био пустиња Израиљу
или земља мрачна?
Зашто народ мој говори:
‘Ми смо слободни,
нећемо да дођемо теби’?
32Заборавља ли девојка накит свој
и невеста вео свој?
А народ мој заборави мене,
безброј је томе дана.
33Како добро знаш пут свој
кад љубав тражиш!
Тако си и навикао на злоћу пута свог.
34Још се на скутевима твојим налази
крв сиромаха невиних.
Ниси их у провали изненадио,
такви су они.
35Ти кажеш: ‘Нисам крив,
одвратио се од мене гнев његов.’
Ево, судићу се с тобом.
Немој да кажеш: ‘Нисам крив.’
36Зашто тако лако
мењаш пут свој?
Посрамићеш се од Египћана
као што си се од Асирца посрамио.
37И одавде ћеш отићи
с рукама изнад главе
јер је Господ одбацио
оне у које се уздаш.
Нећеш с њима срећу имати.”
Currently Selected:
Јеремија 2: SNP_CNZ
Highlight
Share
Copy
Want to have your highlights saved across all your devices? Sign up or sign in
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
