Јеремија 17

Опомене Израиљу

1„Записан је Јудин грех писаљком гвозденом и врхом дијаманта урезан је на плочи срца њихових и на роговима жртвеника њихових 2да би се сећали синови њихови жртвеника њихових и идола њихових на зеленом дрвећу по брестовима високим. 3Брда и поља! Све твоје имање и све благо твоје даћу да се разграби и твоја узвишења због греха твог по свим границама твојим. 4Мораћеш оставити наследство своје које сам ти дао. Учинићу да служиш непријатељима својим у земљи коју не познајеш. Ви сте распалили огањ гнева мог који ће горети вечно.”

5Овако говори Господ:

„Нека је проклет човек

који се у човека узда,

тело сматра мишицом својом

и од Господа одступа срце његово.

6Он је као грм у пустињи

и не види кад добро долази.

Он стоји у усахлој пустињи,

у земљи сланој и ненастањеној.

7Нека је благословен човек

који се у Господа узда

и коме је узданица – Господ!

8Он је као дрво засађено крај воде,

које пружа потоку корење своје.

Оно не осећа кад жега дође,

него му се лист зелени.

Нема бриге у години сушној

и не престаје плод да рађа.

9Горе је од свега

срце непоправљиво.

Ко ће га разумети?

10Ја, Господ, истражујем срце

и испитујем бубреге

да бих дао сваком

по путевима његовим,

по плодовима дела његових.”

11Као кад јаребица на јајима лежи,

а не излегне,

такав је онај који неправедно

богатство стиче.

Оставиће га у половини живота свога

и полудеће на крају.

12Славан трон уздигнут од почетка

место је светиње наше.

13Господе, надо Израиљева!

Постидеће се сви који те напусте.

У прах ће се записати

они који од тебе одступе

јер су оставили извор воде живе,

Господа!

14Исцели ме, Господе,

и бићу исцељен.

Спаси ме, и бићу спасен,

јер ти си хвала моја.

15Гле, они ми говоре:

„Где је реч Господња?

Нека дође!”

16Ја те нисам притискао

пастир да будем.

Ти знаш да нисам желео

кобни дан.

Пред тобом је све што је излазило

из уста мојих.

17Не буди ми страх,

ти уточиште моје,

у дан несреће.

18Нека се посраме прогонитељи моји,

а не ја.

Пусти на њих дан несреће,

разбиј их ударом двоструким.

Празновање суботе

19Овако ми рече Господ: „Иди и стани на врата синова народа, на која улазе и излазе цареви Јудини, и на сва врата јерусалимска. 20Кажи им: ‘Чујте реч Господњу цареви Јудини, сви Јудејци и сви Јерусалимљани који улазите на ова врата. 21Овако говори Господ: Да бисте сачували душе своје, немојте да носите терет у дан суботњи и не уносите га кроз врата јерусалимска. 22Немојте да износите терет из кућа својих у дан суботњи и немојте да радите никакав посао, него празнујте дан суботњи као што сам наложио очевима вашим. 23Они ме не послушаше и не пригнуше уво своје, него тврдоглаво одбише да чују и да приме поуку.

24Ако ме послушате, говори Господ, да не носите терет кроз врата овог града у дан суботњи и да празнујете дан суботњи и тада ништа не радите, 25тада ће улазити на врата овог града цареви и кнезови који седе на престолу Давидовом на колима и на коњима, они и великаши њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стално ће бити насељен град овај. 26Долазите из градова Јудиних, из околине Јерусалима, из земље Венијаминове, из равнице, с брда и с југа. Доносиће жртве паљенице, приносе, дарове и тамјан и жртве захвалнице у храм Господњи. 27Ако ме не послушате да празнујете дан суботњи и ако будете носили терет улазећи на врата јерусалимска у дан суботњи, онда ћу распалити огањ на вратима његовим. Пламен ће прождирати палате јерусалимске и неће се угасити.’”

Currently Selected:

Јеремија 17: SNP_CNZ

Highlight

Copy