Судије 19

Злочин становника Гаваје

1У оно време, док још не беше цара у Израиљу, живео је неки левит као дошљак крај Јефремове горе. Узео је за наложницу жену из Витлејема јудејског. 2Наложница му је била неверна, остави га и врати се у очеву кућу у Витлејем јудејски. Тамо остаде четири месеца. 3Њен муж устаде и оде по њу да лепо разговарају и да је врати. Имао је са собом момка свога и два магарца. Она га уведе у кућу оца свога и када га њен отац виде, пође му весело у сусрет. 4Таст његов, отац младе жене, задржа га код себе три дана. Јели су и пили и ноћивали. 5Четвртог дана поранише. Он хтеде да пође, али отац младе жене рече зету своме: „Окрепи се парчетом хлеба па онда идите.” 6Тада они седоше. Заједно су јели и пили обојица. Потом рече отац младе жене левиту: „Остани још ноћас и провесели се.” 7Човек устаде да пође, али његов таст навали на њега и он још ту ноћ преноћи онде. 8Петог дана он порани да иде, али му отац младе жене рече: „Најпре се окрепи.” Тако су јели заједно док је време пролазило. 9Кад човек устаде да иде са наложницом и момком, таст његов, отац младе жене, рече му: „Ево, дан се ближи вечери. Преноћите овде. Касно је. Преноћи овде и провесели се. Сутра пораните и пођите своме шатору.”

10Међутим, човек не хтеде да преноћи, већ устаде и оде. Дође до Јевуса, а то је Јерусалим. С њим су били два оседлана магарца и наложница његова. 11Кад су били код Јевуса, смркавало се. Момак рече свом господару: „Хајде да свратимо у тај јевусејски град и ту да преноћимо.” 12Његов господар му одговори: „Нећемо да свраћамо у туђи град који не припада синовима Израиљевим. Ићи ћемо до Гаваје.” 13Још рече своме момку: „Хајде да стигнемо у неко место да преноћимо, у Гавају или Раму.” 14Тако одоше даље. Сунце је зашло кад су стигли пред Гавају Венијаминову. 15Свратише да преноће у Гаваји. Уђоше и седоше на градски трг. Није било никога да их прими у кућу да преноће.

16И, гле, неки старац се враћао с пољских радова увече. Он је био из Јефремове горе и живео је као дошљак у Гаваји, где су живели потомци Венијаминови. 17Он подиже очи и угледа путника на градском тргу. Старац га упита: „Одакле долазиш и куда идеш?” 18Он му одговори: „Идемо из Витлејема јудејског до краја Јефремове горе, одакле сам ја. Ишао сам у Витлејем јудејски, а сада идем кући. Међутим, нема никога да ме прими у кућу. 19Имамо сламе и хране за магарце своје и хлеба и вина за себе, за слушкињу твоју и за момка који прати мене, слугу твога. Имамо доста свега.” 20Тада старац рече: „Мир нека је с тобом. Ја ћу се побринути за све твоје потребе, само немој да ноћиш на тргу.” 21Он га уведе у своју кућу и положи храну магарцима. Затим опраше ноге и једоше и пише.

22Док су се они служили, гле, људи оног града, демонизовани, опколише кућу. Почеше лупати на врата и рекоше старцу, домаћину те куће, говорећи: „Изведи тог човека који је ушао у твоју кућу да га облежимо.” 23Тада изађе човек, домаћин куће, и рече им: „Немојте, браћо моја! Немојте зло чинити! Тај човек је ушао под мој кров, немојте чинити безакоње! 24Ево, извешћу вам ћерку своју, девицу, и наложницу његову. Радите с њима шта хоћете. Само овом човеку немојте чинити зло.” 25Међутим, људи не хтедоше да га послушају. Тада онај човек узе своју наложницу и изведе је пред њих. Они је облежаше и злостављали су је целу ноћ до зоре. Кад је зора зарудела, пустише је. 26У зору дође жена и паде на врата куће оног човека у којој је био њен господар. Лежала је ту док не свану.

27Кад је њен господар устао ујутру и отворио кућна врата да настави пут, гле, наложница његова је лежала на кућним вратима с рукама на прагу. 28Он јој рече: „Устани да идемо!” Међутим, не доби одговор. Тада је стави на магарца, устаде и оде у своје место. 29Кад је дошао кући, потеже нож, узе наложницу, расече је део по део на дванаест делова и разасла их у све крајеве израиљске. 30Ко год то виде рече: „Овако нешто се није догодило ни видело откад изађоше синови Израиљеви из Египта па до данас. Промислите о томе, одлучујте и чините.”

Currently Selected:

Судије 19: SNP_CNZ

Highlight

Copy