Јеврејима 7

Христос је првосвештеник по реду Мелхиседековом

1Јер овај Мелхиседек, салимски краљ, свештеник свевишњег Бога, који је изашао у сусрет Аврааму кад се овај враћао после пораза краљева и благословио га, 2коме је Авраам одвојио и десетак од свега, чије име преведено значи прво „краљ праведности”, а затим и „салимски краљ”, то јест „краљ мира”, 3без оца, без мајке, без родословља, немајући ни почетка данима ни свршетка животу, уподобљен Сину Божјем, остаје свештеник довека.

4Погледајте само колики је овај коме је Авраам, патријарх, дао десетак од најбољег плена. 5Додуше, и они од синова Левијевих који приме свештеничку службу имају наредбу да по закону узимају десетак од народа, то јест, од своје браће, иако су и ови изашли из Авраамових бедара. 6Међутим, онај који не води порекло од њих узео је десетак од Авраама и благословио је онога који има обећања. 7А нико не може порећи да веће благосиља мање. 8И овде узимају десетак смртни људи, а онде онај за кога се сведочи да живи. 9И, да тако кажем, посредством Авраама је и Левије, који иначе узима десетак, дао десетак, 10јер је био још у очевом бедру кад му је Мелхиседек изашао у сусрет.

11Да је, дакле, било савршенства посредством левитског свештенства, јер је народ под њим добио закон, каква би још потреба била да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом и да се не зове по реду Ароновом? 12Кад се, наиме, мења свештенство, мора доћи и до промене закона. 13Јер за кога се ово говори припадао је другом племену – од којега нико није служио жртвенику. 14А сасвим је очевидно да је Господ наш потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из овога племена Мојсије није ништа рекао.

15Још више и потпуније је јасно кад се по сличности с Мелхиседеком поставља други свештеник, 16који то није постао по закону телесног прописа, него по сили неуништивог живота. 17Јер се за њега сведочи: „Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.” 18Укида се, наиме, пређашња заповест зато што је била слаба и бескорисна, 19јер закон није ништа усавршио, а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу. 20И уколико не бива без заклетве – јер су они други постали свештеници без заклетве – 21он пак са заклетвом – посредством онога који му говори: „Закле се Господ и неће се покајати: ‘Ти си свештеник довека!’”, 22утолико је и Исус постао јемац бољег савеза. 23И они су у великом броју постали свештеници зато што им смрт не дозвољава да остану; 24овај пак има непролазно свештенство зато што он остаје довека. 25Стога и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, пошто свагда живи – да се моли за њих.

26Нама је, наиме, и доликовао такав првосвештеник – који је свет, безазлен, неокаљан, одвојен од грешника и који је постао више од небеса; 27који нема свакодневно потребу – као првосвештеници – да приносе жртве прво за своје сопствене грехе, а затим за грехе народа; јер је он то учинио једном засвагда кад је принео самога себе. 28Закон, наиме, поставља слабе људе за првосвештенике, а реч заклетве, дате после закона, Сина који је довека савршен.

Currently Selected:

Јеврејима 7: SNP_CNZ

Highlight

Copy