Постање 50

Јаковљев погреб и Јосифова смрт

1Тада Јосиф паде на лице оцу своме и плакаше целивајући га. 2Потом Јосиф нареди слугама својим, лекарима, да му балсамују оца и они балсамоваше Израиља. 3То је трајало четрдесет дана, јер толико траје балсамовање, а Египћани плакаху за њим седамдесет дана.

4Кад је прошло време оплакивања, рече Јосиф онима у двору фараоновом говорећи: „Ако сам нашао милост пред вама, обратите се фараону и реците му да ме је 5отац мој заклео и рекао: ‘Ево, ја умирем. Сахрани ме у гроб који сам припремио у земљи хананској.’ Желео бих да се тамо попнем и сахраним оца, а после ћу се вратити.” 6Фараон одговори: „Иди горе и сахрани оца свога онако како те је заклео.” 7Тада Јосиф отиде и сахрани оца свога. С њим се попеше сви дворани, управници двора и старешине земље египатске, 8сва Јосифова породица, браћа његова и сродници оца његовог. Само децу своју, овце и говеда оставише у земљи гесемској. 9С њим пођоше и кола и коњаници, тако да је била дуга поворка. 10Кад су стигли на Атадово гумно, које је с оне стране Јордана, плакаху онде много и горко. Ту Јосиф учини седмодневну жалост. 11Кад људи те земље, Хананци, видеше оплакивање на Атадовом гумну, рекоше: „Египћани су у великој жалости.” Зато прозваше то место с оне стране Јордана Египатска жалост. 12Јаковљеви синови учинише онако како им је отац заповедио. 13Однесоше га у земљу хананску и сахранише у пећину, коју, као гробницу, купи Авраам од Ефрона Хетејина, у пољу макпелском, наспрам Мамрије. 14Пошто сахрани свога оца, Јосиф се врати у Египат с браћом својом и свима који су пошли с њим да сахране оца његовог.

15Кад су браћа Јосифова видела да им је отац умро, рекоше: „Можда је Јосиф љут на нас, па ће нам се осветити за све зло које смо му нанели?” 16Зато поручише Јосифу овако: „Пред своју смрт твој отац је 17наредио: Овако кажите Јосифу: ‘Опрости браћи својој зло и грех које ти учинише.’ Сада опрости грех слугама Бога оца свога.” Чувши те речи, Јосиф заплака. 18Потом дођоше и браћа његова, падоше пред њим и рекоше: „Твоје смо слуге!” 19Јосиф им одговори: „Не бојте се! Зар сам ја уместо Бога?! 20Ви сте мислили да ми наудите, али је Бог то преокренуо на добро, да учини оно што се сада дешава, да спасе живот многим људима. 21Дакле, не бојте се! Ја ћу хранити вас и децу вашу.” И тако их умири ганувши им срца.

22Јосиф живљаше у Египту с породицом оца свога и поживе сто десет година. 23Виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена, а и синови Махира, сина Манасијиног, одрастоше на Јосифовим коленима. 24Потом рече Јосиф браћи својој: „Ја ћу ускоро умрети. Међутим, Бог ће вас зацело походити и извешће вас из ове земље у земљу коју је заклетвом обећао Аврааму, Исаку и Јакову.” 25Тада Јосиф закле синове Израиљеве и рече: „Заиста ће вас Бог походити. Ви тада однесите кости моје одавде.” 26Потом умре Јосиф кад је имао сто десет година и балсамоваше га и ставише у ковчег у Египту.

Currently Selected:

Постање 50: SNP_CNZ

Highlight

Copy