Постање 41

Јосиф тумачи фараону снове, његов успон и рад

1После две године усни фараон, као, он стоји поред Нила. 2Кад, из реке изађе седам крава лепих и дебелих и почеше да пасу. 3Затим, гле, после њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих и стадоше поред оних крава на обалу. 4Ове ружне и мршаве краве прогуташе оних седам крава лепих и дебелих. Утом се фараон пробуди. 5Он опет заспа и усни други сан, као, седам класова једрих и лепих израсте на једној стабљици. 6После њих израсте седам класова штурих, осушених источним ветром. 7Ови штури класови прогуташе оних седам једрих и добрих класова. Уто се фараон пробуди и схвати да је то био сан. 8Ујутру фараон беше узнемирен у духу и сазва све гатаре и све мудраце египатске. Фараон им исприча своје снове, али нико није могао да му их протумачи.

9Тада проговори фараонов главни пехарник: „Данас се сетих своје грешке. 10Онда кад се фараон наљутио на слуге своје и ставио мене и главног пекара у затвор, у кућу заповедника страже, 11уснисмо исте ноћи сан, ја и он, сваки са својим значењем. 12Тамо је био с нама неки млади Јеврејин, слуга заповедника страже. Ми му испричасмо снове и он нам их сваком протумачи. 13Како нам је рекао, тако се и збило: мене вратише на моје место, а онога обесише.”

14Фараон тада посла по Јосифа и брзо га изведоше из затвора. Обријаше га, обукоше му нову одећу и појави се пред фараоном. 15Тада фараон рече Јосифу: „Усних сан, а нико не може да га растумачи. Чуо сам да ти можеш да растумачиш сан чим га чујеш.” 16Јосиф одговори фараону: „Не ја, него ће Бог дати прави одговор фараону.” 17Тада фараон исприча Јосифу: „Усних, као, ја стојим поред реке на обали. 18Кад, гле, из реке изађе седам крава добрих и лепих и почеше по обали да пасу. 19Кад, после њих, изађе других седам крава, ружних и мршавих, каквих никад нисам видео у целој земљи египатској. 20Ове мршаве и ружне прогуташе првих седам дебелих крава. 21Иако су их прогутале, није се видело да им је ишта у трбуху. Биле су ружне као и пре. Утом се пробудих. 22Затим опет у сну видех, као, на једној стабљици израсте седам једрих и лепих класова. 23Потом исклија седам празних и штурих, сасушених источним ветром. 24Ти штури класови прогуташе седам једрих класова. Испричао сам ово гатарима, али нико није могао да ми растумачи.”

25Тада Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су исти. Бог јавља фараону шта ће учинити. 26Седам лепих крава је седам година, а и седам једрих класова је седам година. То је исти сан! 27Седам мршавих и ружних крава које за њима изађоше и седам штурих, источним ветром сасушених класова означава седам година глади. 28То, као што рекох фараону, Бог саопштава фараону шта ће учинити. 29Ево, доћи ће седам година врло родних целој земљи египатској. 30Међутим, после њих настаће седам година глади, када ће се заборавити све обиље у земљи египатској и глад ће завладати земљом. 31Неће се знати за оно обиље од глади која ће доћи, а биће врло велика. 32То што је фараон двапут сањао значи да је Бог то сигурно наумио и да ће ускоро то учинити. 33Него, нека сад фараон изабере разумног и мудрог човека и постави га над земљом египатском. 34Нека фараон постави надзорника по земљи који ће скупљати петину по земљи египатској за време седам родних година. 35Нека скупљају од свег жита у време седам родних година које ће доћи и нека у име фараоново скупљају жито и чувају га по градовима! 36Тако ће залихе служити за храну у земљи у време седам година глади које ће доћи, да не пропадне земља од глади.”

37Ове речи се свидеше фараону и свим његовим дворанима. 38Зато фараон рече својим дворанима: „Зар бисмо могли да нађемо човека као што је овај, у коме је Дух Божји?” 39Затим фараон рече Јосифу: „Пошто ти је Бог све ово открио, нема никога разумнијег и мудријег од тебе. 40Ти ћеш бити над мојим домом и слушаће те сав мој народ. Само ћу овим троном бити изнад тебе.” 41Тада рече фараон Јосифу: „Ево, постављам те над свом земљом египатском!” 42Потом скиде фараон печатни прстен с руке и стави га Јосифу на руку. Затим га обуче у одећу од најфинијег лана и окачи му око врата златан ланац. 43Онда га посади у кочије иза својих, а пред њим викаху: „Склањајте се!” Тако га постави над свом земљом египатском. 44Још рече фараон Јосифу: „Ја сам фараон, али без тебе нико неће померити руку своју ни ногу своју у целој земљи египатској.” 45Фараон надену име Јосифу Псонтомфаних и ожени га Асенетом, ћерком Потифере, свештеника онског. Јосиф обилажаше земљу египатску.

46Јосифу је било тридесет година када је изашао пред фараона цара египатског. Ишавши у име фараоново, обиђе сву земљу египатску. 47За седам родних година земља је рађала изобилно. 48У тих седам година он је сабирао од сваке жетве у земљи египатској и чувао жито у градовима. У сваки град је доносио род са околних њива. 49Тако Јосиф накупи веома много жита, као песка морског, тако да га преста мерити јер му не беше броја.

50Док још не насташе године глади, родише се Јосифу два сина које му роди Асенета, ћерка Потифере, свештеника онског. 51Јосиф даде име првенцу Манасија, говорећи: „Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свога.” 52Другоме даде име Јефрем, говорећи: „Јер ме Бог учини родним у земљи невоље моје.”

53Седам година изобиља прође у земљи египатској... 54Наступи седам година глади, како је Јосиф и прорекао. У свим земљама је била глад, а у земљи египатској бејаше хлеба. 55Кад је и у земљи египатској настала глад, завапи народ фараону за хлеб. Тада фараон рече Египћанима: „Идите к Јосифу, па шта он каже, тако радите!”

56Пошто се глад прошири по свој земљи, отвори Јосиф житнице и продаваше Египћанима, јер глад поста велика и у земљи египатској. 57Из свих земаља долажаху у Египат к Јосифу да купују жито јер је страшна глад завладала светом.

Currently Selected:

Постање 41: SNP_CNZ

Highlight

Copy