Постање 24

Исак се жени Ревеком

1Авраам остари, зађе у године, али Господ Авраама благослови у свему. 2Тада Авраам рече главном слуги у кући, који је управљао свим његовим добрима: „Стави руку своју на бедро моје! 3Заклињем те Господом Богом неба и Богом земље да нећеш довести жену сину моме од кћери Хананаца, међу којима живим. 4Отићи ћеш у земљу моју и крај мој и довести жену сину моме Исаку.” 5Слуга му рече: „А ако жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу, да ли да одведем сина твога у земљу из које си ти дошао?” 6Авраам му рече: „Пази да не одведеш сина мога онамо! 7Господ Бог небески, који ме је извео из дома оца мога и из родног краја, под заклетвом је рекао: ‘Потомству твоме даћу земљу ову.’ Он ће послати анђела свога пред тобом да оданде доведеш жену сину моме. 8А ако жена не буде хтела да пође с тобом, разрешавам те заклетве, само сина мога немој да одведеш онамо.” 9Тада слуга стави руку своју на бедро Аврааму, господару своме, и закле му се тако.

10Затим слуга узе десет камила од камила господара свога и све најбоље од иметка господара свога и ишавши дође у Арам у Међуречју у род Нахоров. 11Он пусти камиле да полежу изван града, крај студенца пред вече, кад су жене излазиле да захватају воду. 12Он рече: „Господе, Боже господара мога Авраама! Изађи ми у сусрет и смилуј се господару моме Аврааму. 13Ево, ја ћу стајати поред овог студенца, а ћерке људи из града доћи ће да захвате воду. 14Она девојка којој кад кажем: ‘Нагни крчаг свој да се напијем’ каже: ‘Ево, пиј и камиле ћу ти напојити’, нека буде она коју си наменио слуги своме Исаку. Тако ћу познати да си се смиловао на господара мога!”

15И он још не заврши те речи кад Ревека, ћерка Ватуилова, сина Мелхе, жене Авраамовог брата Нахора, дође с крчагом на рамену. 16Девојка је била врло лепог изгледа, девица, коју човек није спознао. Она сиђе до извора, напуни крчаг и попе се. 17Тада слуга дотрча пред њу и рече: „Молим те, дај ми да пијем мало из твога крчага.” 18„Пиј, господине, одговори она.” Брзо спусти крчаг на руку и напоји га. 19Кад га напоји, рече: „И камилама ћу твојим налити да се напију.” 20Она брзо изручи воду у појило, па отрча до студенца да поново захвати и тако нали свим његовим камилама. 21Човек је ћутке посматрао да би сазнао да ли је Господ његов пут учинио успешним или није.

22Кад су се камиле напојиле, човек извади златне наноснице од пола сикла и стави јој две наруквице на руке од десет сикала злата. 23Затим јој рече: „Кажи ми чија си ћерка? Има ли у кући оца твога места за нас, да преноћимо?” 24Она му одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина Мелхиног, кога роди Нахору.” 25Још додаде: „Има у нас доста сламе и хране и места за ноћење.” 26Тада се човек поклони Господу 27и рече: „Нека је благословен Господ Бог господара мога Авраама што није ускратио своје милосрђе и верност господару моме и што ме је Господ водио путем до куће брата господара мога.” 28Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке.

29Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. 30Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. 31Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” 32Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. 33Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!”

34Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. 35Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. 36Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. 37Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. 38Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ 39На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ 40Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. 41Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’

42Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. 43Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, 44па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’

45Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ 46Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. 47Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. 48Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. 49Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.”

50Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. 51Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.”

52Чим чу слуга Авраамов њихове речи, поклони се Господу до земље. 53Затим слуга извади сребрне и златне украсе и хаљине и даде их Ревеки. Такође, даде и њеном брату и њеној мајци богате дарове. 54Потом су јели и пили он и људи који беху с њим и тако проведоше ноћ. Кад су ујутру устали, он рече: „Пустите ме да се вратим своме господару.” 55Тада њени брат и мајка рекоше: „Нека остане девојка с нама још неко време, десетак дана, па онда пођи.” 56Он им рече: „Немојте ме задржавати кад је Господ мој пут учинио успешним. Пустите ме да се вратим своме господару.” 57Тада му рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она каже.” 58Позваше Ревеку и упиташе: „Хоћеш ли поћи с овим човеком?” Она одговори: „Хоћу.” 59Тада испратише Ревеку, сестру своју, и дадиљу њену са слугом Авраамовим и његовим људима.

60Затим благословише Ревеку, рекавши јој:

„Сестро наша,

буди над безбројним хиљадама

и нека твоје потомство наследи

врата твојих непријатеља!”

61Тада се подиже Ревека са својим девојкама, поседаше на камиле и пођоше с човеком. Тако слуга узе Ревеку и оде.

62Исак се враћаше од извора Живота и Свевидећег, јер је живео у пределу Негева. 63Предвече изађе Исак у поље да се прошета. Подиже очи и погледа камиле како долазе. 64И Ревека, кад подиже очи, угледа Исака и сјаха с камиле. 65Затим упита слугу: „Ко је онај човек што нам пољем иде у сусрет?” Слуга јој одговори: „То је мој господар.” Тада она узе вео и покри се. 66Потом исприча слуга Исаку све шта је урадио. 67Тада је Исак уведе у шатор Сааре, мајке своје, и узе Ревеку и поста му жена. Исак је заволе и утеши се за мајком својом.

Currently Selected:

Постање 24: SNP_CNZ

Highlight

Copy