Језекиљ 1

Визија славе Божје

1Тридесете године четвртог месеца, петог дана, док сам био међу прогнанима на реци Хевару, отворише се небеса и угледах божанска виђења. 2Петог дана истог месеца, пете године, после одвођења цара Јоахина, 3дође реч Господња Вузијевом сину Језекиљу, свештенику у земљи халдејској, на реци Хевару. Ту дође рука Господња на њега.

4Ја, видех, гле, долажаше са севера силан ветар, велик облак са огњем разгореним. Окруживала га је светлост, а изнутра као усијана електра. 5Усред тога биле су четири прилике сличне лику човечјем. 6Свака је имала четири лица и свака је имала четири крила. 7Ноге њихове су биле праве, а стопала њихова била су као у телета и севала су као усијана бронза. 8Испод крила њихових биле су руке човечје на четири стране. Лица њихова и крила њихова била су на четири стране. 9Крила њихова била су састављена једно с другим и нису се окретала док су ишла. Свака је напред ишла. 10Изгледала су лица њихова: лице човечје, лице лавово здесна, лице вола слева и лице орла, сва четири. 11Лица њихова и крила њихова била су испружена навише. Два су стајала, а два су покривала тело. 12Свака је ишла право. Ишле су онамо куда их је дух водио и нису се окретале док су ишле. 13Усред тих прилика било је као ужарено угљевље и као горуће бакље које су се кретале међу њима. Огањ је сијао, а из огња су муње севале. 14Та бића су трчала и враћала се као муње.

15Док сам гледао те прилике, гле, уз сваку прилику био је по један точак на земљи према четири лица њихова. 16Точкови су обликом и изгледом били као хрисолит. Сва четири су били једнака, а обликом и изгледом као да су била један у другом. 17Кад су се кретала, сва четири су ишла на своју страну и нису се окретала. 18Наплаци су били високи и застрашујући, пуни очију на четири стране. 19Кад би прилике ишле, ишли су и точкови уз њих. Кад би се прилике подигле са земље, и точкови су се подизали. 20Ишли су онамо куда их је дух водио. Кад су се подизали, и точкови су се подизали. 21Кад би се прилике кретале, кретали су се и точкови; кад би се оне зауставиле, зауставили су се и точкови. Кад су се оне уздизале са земље, уздизали су се и точкови, јер је дух тих прилика био у точковима.

22Над главама прилика било је као небо, налик на кристал, које се простирало над њиховим главама. 23Под тим сводом била су им раширена крила, једно наспрам другог, а два друга су скривала тело. 24Чуо сам хук њихових крила као хук велике воде, као глас Свемогућег, као грају у логору. Кад би стале, спуштале су своја крила. 25И би глас изнад свода, који је био изнад њихових глава, а кад су стале, спуштале су своја крила.

26Изнад свода, који им је био изнад глава, био је као престо, као сафир. На престолу је била као човечја прилика. 27Тада видех као сјајну електру, изнутра и споља као огањ, од бокова његових навише и од бокова његових наниже, нешто као огањ и као блесак око њега. 28Блесак је изгледао као дуга у облаку после кишних дана. То је било као појава славе Господње. Ја је видех, падох ничице и чух глас који ми говораше.

Currently Selected:

Језекиљ 1: SNP_CNZ

Highlight

Copy