Ефесцима 4

Позив на јединство

1Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да живите достојно звања у које сте позвани, 2са сваком понизношћу и кротошћу, са стрпљивошћу, подносећи један другога у љубави, 3старајући се да свезом мира одржите духовно јединство. 4Једно је тело и један је Дух, као што сте и ви позвани на једну наду свога знања. 5Један Господ, једна вера, једно крштење. 6Један је Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима. 7А свакоме од нас дана је благодат по мери Христовога дара. 8Зато каже: „Попе се на висину и зароби робље, даде дарове људима.” 9А реч „попе се” шта друго значи него да је сишао у доње делове земље? 10Тај што је сишао, то је исти онај који се и попео више свих небеса – да све испуни.

11И он је сам дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за јеванђелисте, а друге за пастире и учитеље, 12да се свети приправе за дело службе, за изградњу Христова тела, 13док сви не дођемо до јединства у вери и познању Сина Божјег, до савршеног човека, до пуне мере Христовога раста, 14да не будемо више нејаки које љуља и носи сваки ветар науке, која људском преваром и лукавством доводи до заблудног лукавства. 15Него, држећи се истине, ми треба у љубави да узрастемо у свему – до њега, који је глава, Христос. 16Од њега је све тело уједно повезано и сједињено тако што сваки зглавак пружа потпору сходно одмереном дејству сваког појединог дела; то чини да тело расте на своју сопствену изградњу у љубави.

Хришћанска светост

17Ово, дакле, говорим и сведочим у Господу да не живите више као што живе многобошци у ништавности свога ума. 18Њихова мисао је помрачена, далеко су од божанског живота – због незнања које је у њима, због окорелости њихова срца. 19Изгубивши морално осећање, они су сами себе предали распојасаности – да чине сваку нечистоту у лакомости. 20А ви нисте тако упознали Христа, 21ако се чули за њега и ако сте у њему поучени онако како је истина у Исусу; 22у односу на свој ранији начин живота, ви треба да скинете са себе старога човека, који пропада због варљивих пожуда, 23па да се обнављате духом свога ума 24и да обучете новога човека, који је према Богу створен у истинитој праведности и светости.

25Стога, одбаците лаж и говорите истину свако са својим ближњим, јер смо удови један другоме. 26Можете се и срдити, али немојте грешити; сунце да не зађе над вашим гневом, 27и не дајте места ђаволу. 28Крадљивац да не краде више, него нека се радије труди и својим рукама ради оно што је добро да би могао давати коме је потребно. 29Ниједна ружна реч да не излази из ваших уста, него само која је добра за назидање – где је потребно, да слушаоцима буде благотворна. 30И не жалостите Божјег Светог Духа, којим сте запечаћени за дан избављења. 31Свака горчина, и јарост, и гнев, и вика, и хула да се уклони од вас са сваком злоћом. 32Будите међу собом честити, милосрдни, праштајући један другом – као што је и Бог вама у Христу опростио.

Currently Selected:

Ефесцима 4: SNP_CNZ

Highlight

Copy