Поновљени закони 32

Мојсијева песма

1„Слушајте, небеса, проговорићу!

Почуј, земљо, речи уста мојих!

2Нека се спусти као киша наук мој,

као роса нека пада моја реч.

3Износићу име Господње,

величајте Бога нашега!

4Он је стена, дело му је савршено,

сви путеви његови прави су.

Бог је веран, без неправде је,

праведан је и правичан.

5Они се искварише према њему,

нису његова деца.

То је род зао и покварен.

6Тако узвраћате Господу,

народе глупи и безумни?

Није ли он отац твој,

створитељ који те је саздао

и који те је утврдио?

7Сети се некадашњих дана!

Помисли на године од поколења до поколења.

Оца свога питај, он ће те поучити.

Старије питај и казаће ти.

8Кад је Вишњи делио поседе народима,

кад је делио синове људске,

границе је поставио народима

према броју синова Израиљевих.

9Господњи део је његов народ,

Јаков је део наследства његовог.

10У пустој земљи нађе га,

у пустињи где завија пустош.

Заштити га, одгоји га,

чуваше га као зеницу ока твога.

11Као што орао бди над орлићима својим,

лебди над птићима својим,

крила шири, узима их,

носи их на перима својим,

12тако га је сам Господ водио,

није било туђег бога.

13Водио га је на висине земаљске

да га храни плодовима пољским.

Даде му да сиса мед из камена

и уље из тврде стене,

14масло од крава, млеко од оваца

и лој од јагањаца и овнова васанских и јараца,

зрна житна

и пио си крв грожђа – вино.

15Међутим, миљеник се угоји, па се стаде ритати.

Утовио се, удебљао и засалио,

па остави Бога који га је створио.

Презре стену спасења свога.

16Изазваше му љубомору туђим боговима,

разјарише га гадостима.

17Жртвовали су демонима, који нису Бог,

боговима које раније нису познавали,

неким новим који скоро дођоше,

које нису поштовали оци ваши.

18Напустио си стену која те је родила

и заборавио си Бога који те је створио.

19Господ виде то, разгневи се

и одбаци синове своје и ћерке.

20Потом рече: ‘Сакрићу од њих лице своје

да видим какав ће им крај бити.

То је искварен род,

синови у којима нема вере.

21Пробудише ми љубомору оним што није Бог,

раздражише ме безвредним идолима.

И ја ћу њих учинити љубоморним,

безвредним народом,

раздражићу их народом неразумним.

22Распламсао се огањ гнева мога,

гореће до дубина ада.

Спалиће земљу и род њен,

попалиће брдима темеље.

23Свалићу на њих зла,

стреле ћу своје одапети на њих.

24Осушиће се од глади,

врућица и љути помори уништиће их.

Послаћу на њих зуб зверињи

и отров змија пузећих.

25Напољу ће их убијати мач,

а унутра страх:

момка, девојку,

одојче и седог човека.

26Рекох: смрвићу их сасвим,

спомен ћу им избрисати међу људима.

27Уплаших се ругања непријатељског.

Непријатељи њихови би се понели и рекли би:

Наша рука их је надвладала,

није Господ учинио све ово.

28То је народ без разборитости,

нема у њима разума.

29Да су мудри, разумели би ово,

увидели би шта их очекује.

30Како би један гонио хиљаду,

двојица терала десет хиљада

да их стена њихова није продала,

да их Господ није предао?

31Стена њихова није као стена наша,

непријатељи наши су пресудили.

32Чокот њихов је од чокота содомског

и из винограда гоморског.

Грожђе им је грожђе затровано,

зрна су им горка.

33Вино им је отров немани,

љути отров змијски.

34Није ли то сакривено код мене,

запечаћено у ризницама мојим?

35Моја је освета и моја је награда

у дан кад посрне нога њихова.

Близу је дан пропасти њихове

и долази брзо оно што ће их задесити.

36Господ ће дати правду народу своме,

сажалиће се на слуге своје.

Видеће да им нестаје снага

и да нема више ни роба ни слободног.

37Питаће тада где су богови њихови

и стена иза које су се склањали?

38Они који су јели лој њихових жртава,

који су пили вино њихових налива,

нека устану и нека вам помогну,

нека вам буду заклон!

39Видите сада да сам ја – једини

и да другог Бога нема осим мене!

Ја усмрћујем и оживљавам.

Ја рањавам и исцељујем.

Ништа се не отима из руке моје.

40Заиста, ја дижем руку своју према небу

и говорим: Ја живим вечно!

41Кад наоштрим мач свој сјајни

и узмем суђење у руке своје,

осветићу се непријатељима својим,

казнићу оне који ме мрзе.

42Умочићу стреле своје у крв,

мач мој прождираће месо,

крв рањених и заробљених,

главе вођа непријатељских.’

43Славите, варвари, његов народ!

Он се свети за крв слуга својих,

свети се непријатељима својим.

Чисти земљу своју за народ свој.”

44Мојсије дође и изговори у уши народа све речи ове песме, он и Исус, син Навинов.

45Кад изговори Мојсије све ове речи целом Израиљу, 46рече им: „Узмите у срце своје све речи које вам сведочим данас. Казујте их синовима својим да држе све речи овог закона и да их испуњавају. 47То није празна реч за вас, она је ваш живот. Том речи продужићете живот у земљи у коју идете преко Јордана да је запоседнете.”

Мојсијева припрема за смрт

48Истог дана рече Господ Мојсију говорећи: 49„Попни се на ове горе аваримске, на планину Навав, која је у земљи моавској, наспрам Јерихона. Погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим да је запоседну. 50Онда умри на гори на коју се успењеш. Придружи се роду своме као што је умро Арон, брат твој, на планини Ор и придружио се роду своме. 51То је због тога што сте ми згрешили пред синовима Израиљевим код воде Мериве код Кадиса у пустињи Син. Нисте ме прославили пред синовима Израиљевим. 52Пред собом ћеш видети ону земљу, али нећеш ући у њу, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.”

Currently Selected:

Поновљени закони 32: SNP_CNZ

Highlight

Copy